Скупштина општине Дервента усвојила је на данашњој сједници програмске и финансијске планове јавних установа и предузећа за 2020. годину, те позитивним оцијенила расподјелу пољопривредних подстицаја у прошлој години.
Одборници су подржали програме рада и финансијске планове Дома здравља, Центра за социјални рад, Спортског центра, Геронтологије, вртића „Трол“, Народне библиотеке „Бранко Радичевић“, Центра за културу, Туристичке организације, те програм рада и пословања „Дервентског листа и Радио Дервенте“.
Дискусије о плановима јавних предузећа за ову годину отворио је програм рада Дома здравља, а шеф Клуба одборника ПДП-а Мирко Петрић похваливши наведено у документима подсјетио је на свој приједлог с краја прошле године, да се набави савремено опремљено санитетско возило за ову установу и да се проведу скрининг прегледи жена и мушкараца на најчешћа обољења.
– Током дискусије о нацрту буџета општине за ову годину предлагао сам да се један одсто буџета издвоји за набавку санитетског возила. Тада није било слуха за тај приједлог, а сматрам да је циљ и власти и опозиције, здрава популација у Дервенти – рекао је Петрић.
Одборника СНСД-а Славишу Ђураша занимало је како руководство Дома здравља намјерава да ријеши проблем са недостатком педијатра, који је поново актуелан.
– У програму рада се наводи да педијатријску службу чине два љекара у двије смјене, а ја имам информације да је један педијатар напустио Дом здравља, те да тој служби тренутно ради један љекар само у првој смјени. На који начин се дугорочно планира ријешити проблем са педијатрима – упитао је Ђураш.
Говорећи о санитетском возилу замјеник начелника општине Синиша Јефтић казао је да се већ ради на томе.
– Општинска управа има слуха за потребе Дома здравља, али и других јавних установа и предузећа како би били још приступачнији грађанима. Аплицирамо према амбасадама и другим институцијама, како би ова, али и друге потребе установа у Дервенти, биле ријешене – рекао је Јефтић додајући да је у буџету општине за интервентну помоћ разним областима живота и потребама установа планирано 320.000 марака.
Да је набавка санитетског возила приоритет за Дом здравља потврдио је директор ове здравствене установе Мирко Шаран додајући да је са представницима Инвестиционо-развојне банке РС већ разговарано о могућности подршке.
– Наша идеја и жеља је да набавимо једно санитетско возило и мамограф, а већ ове године је планиран скрининг код жена на рак дојке. Када се ради о педијатрији, то нам је вјечна мука. Покушали смо на све могуће начине да пронађемо још једног педијатра, али ситуација је тренутно таква да у тој служби ради само др Нада Чечавац – казао је Шаран додајући да је дата специјализација из педијатрије младој љекарки из Дервенте, те да је то план за дугорочно рјешење овог проблема.
Нагласио је да ће Дом здравља обезбиједити, по потреби, превоз мале дјеце, те упутнице за било коју другу здравствену установу, како би изашли у сусрет родитељима.
Током разматрања плана рада Центра за социјални рад, Мирко Петрић упитао је да ли се ријешио случај суграђанина Мирка Видовића, који, како је то током протеклих празника објављено на друштвеним мрежама, живи у тешким условима.
Маја Поповић, која је на данашњој сједници именована за директора Центра за социјални рад, казала је да је Видовић штићеник и корисник Центра за социјални рад, те да је тренутно збринут у здравственој установи.
– Када се његово здравствено стање поправи, Центар ће предузети све из своје надлежности да он буде збринут – рекла је Поповићева.
Већа дискусија повела се о Партизановом игралишту чија је реконструкција у току, а одборници опозиције имали су дилему на који начин ће суграђани моћи да користе овај спортски терен Мирко Петрић је од директора Спортског центра Мирослава Симића, који је задужен за управљање овим спортским тереном, тражио објашњење да ли ће Партизаново бити отворено за рекреативце и под којим условима, с обзиром да један број суграђана нису чланови спортских клубова.
– На Партизаново ће моћи да дођу и спортисти и рекреативци, али ће приступ теренима бити организован. Односно, биће уређен начин коришћења терена – рекао је Симић.
Замјеник начелника општине Синиша Јефтић истакао је да циљ изградње терена није приход, већ развој спорта, али да се мора знати ко управља овим игралиштима.
– Имали случај да је Партизаново било отворено, па смо видјели шта се десило. Недавно је новопостављена подлога, и поред тога што је терен био закључан, оштећена. Исто се десило и на новоизграђеном парку, гдје су почупане саднице, а појединци у парку паркирају аутомобиле. Због свега тога мора се обезбиједити адекватно управљање спортским теренима – рекао је Јефтић.
Шеф Клуба одборника СНСД-а Денис Пијетловић нагласио је да је реконструкција Партизановог игралишта позитиван примјер како се води рачуна о обезбјеђивању мјеста за спорт и рекреацију.
– Управо због тога ни овај, али ни друге спортске терене не смијемо препустити да с њима ради ко шта хоће. Камере на овим мјестима ријешиле би проблем – казао је Пијетловић.
Шеф Клуба одборника СДС-а Бранко Катанић казао је да сматра да би Партизаново, у случајевима када термини нису резервисани, требало да буде отворено за рекреативце.
– Сматрам да требамо поставити камере на спортске терене да би се јасно видјело ко се и како понаша – рекао је Катанић.
Током разматрања планских докумената Геронтолошког центра, Мирко Петрић се интересовао за доступност кадра неопходног за рад ове установе, првенствено медицинских сестара и његоватеља, с обзиром да су управо они најпотребнији за функционисање установе.
В.д. директора Геронотолошког центра Ђурђа Додиг Пијетловић казала је да је у сталном контакту са Заводом за запошљавање, а у својој евиденцији има шест или седам медицинских сестара заинтересованих за посао.
– То значи да не бринем о медицинским сестрама, али много више ме брину његоватељи. Нама су за почетак рада потребна четири његоватеља, а ја знам само за двије особе које испуњавају услове за то мјесто. Као могуће рјешење ситуације видим прилику да понудим медицинским сестрама да дио времена проведу радећи и као његоватељи – рекла је Додиг Пијетловић додајући да ће, како установа буде расла, морати да раднике шаљу на курсеве за његоватеље.
Осим о јавним предузећима и установама на сједници је било ријечи и о пољоприведи, а пред одборницима се нашао извјештај о реализованим пољипривредним подстицајима у прошлој години, који је подржан већином гласова.
Начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Славен Пашалић казао је да је од планираних 350.000 марака за подстицаје реализовано 331.400 КМ.
– Прошле године по први пут имали смо подршку суфинансирању пројеката у пољоприведи гдје смо одвојили 35.000 марака, а пласирали смо око 29.000 марака. Истовремено повукли смо 345.000 марака. То планирамо да наставимо и ове године – рекао је Пашалић.
Одборник Славиша Ђураш је истакао да је значајно да је у Дервенту лани стигло више од 340.000 марака на име подршке пројектима домаћих пољопривредника, и то путем суфинансирања пројеката са ИФАД-ом.
– Пчелари су добили 119.000 марака за набавку опреме, док је за пољопривредну механизацију стигло 59.000 КМ. Набавка стеоних јуница подржана је са 143.000 марака. Уз општински подстицај то значи да су средства уложена у пољоприведу лани удуплана – рекао је Ђураш додајући да постоји реалан проблем са смањењем интересовања за подстицаје, али да је то резултат миграција.
– Најважније је да су сви подстицаји исплаћени и да новца за то није недостајало – нагласио је он.
Расправу о програму рада „Дервентског листа и Радио Дервенте“ обиљежила је опаска одборнице ПДП-а Сање Димитрић да се уређивачка и пословна политика Дервентског листа, како је рекла, „води у кухињи начелника општине“.
– Уредничка политика Дервентског листа, као јавне установе, најмање дјелује у духу етике и морала, што видимо из досадашњег рада. То је најмање независан, непристрасан и одговоран медиј – рекла је Димитрићева додајући да су „уз пресуду лични и политички интереси дугогодишњег в.д. директора испред интереса објективног и етичког извјештавања“.
Замјеник начелника општине Синиша Јефтић нагласио је да је провокација називати начелником уредником локалног листа, посебно због личних интереса.
– Ради се о омаловажавању функције начелника општине, али и рада предузећа са дугом традицијом, због личних интереса – рекао је Јефтић.
В.д. директора „Дервентског листа и Радио Дервенте“ Чедо Вујичић нагласио је да уредничку политику у Дервентском листу води главни уредник.
– Одбацујем све инсинуације да било ко други уређује лист, а посебно је непријатно слушати да се лист уређује из кабинета начелника – рекао је Вујичић додајући, на констатацију одборника СДС-а Пере Ђурића да опозиција годинама поставља питање именовања директора овог предузећа, с обзиром да је на челу предузећа в.д., да би процедура избора директора требало ускоро да буде покренута.
Вујичић је додао и да се нико од одборника није позабавио недостатком радио станице, што је реалан проблем за Дервенту, нити интернет порталом који је најмлађи, али један од најутицајнијих на подручју општине.
– Посебно бих истакао важност занављања технике којом располаже редакција, за шта би оквирно било потребно око 15.000 марака. Ради се о техничким рјешењима која би омогућила несметан рад редакције – казао је Вујичић.
Одборник Славиша Ђураш нагласио је да се одборница Димитрић бави приватним стварима у случају директора Дервентског листа, што није за скупштинско засједање.
– Када се ради о наводној цензури коју одборница помиње, морам да нагласим да ни један одборник опозиције у извјештајима Дервентског листа са скупштинских засједања није скрајнут, нити цензурисан – рекао је Ђураш додајући да је лично имао критику на извјештавање са једне од сједница Скупштине општине када неке дискусије одборника позиције нису вјеродостојно пренесене.
На сједници су усвојене и имоеновању чланова управних одбора Центра за социјални рад и Геронтолошког центра.
Загађење ваздуха
и водоводи
На сједници је током актуелног часа било ријечи и о мјерењу загађености ваздуха, појединим случајевима загађења, али и о најављеној изградњи водовода у јужном дијелу општине, те Босанским Лужанима. Начелник Одјељења за инспекцијске послове Миле Тадић казао је да Дервента нема еколошког инспектора, те да се све пријаве шаљу у Добојски инспекторат. Одборницима Сањи Димитрић и Бранку Катанићу на питања је одговорио и начелник општине Милорад Симић казавши да је за водоснабдијевање потребно око 15 милиона марака. Додао је да се одржавају састанци са представницима мјештана тамо гдје постоји заинтересованост и потреба за изградњу водовода.
– Са мјештанима Лужана имамо добру сарадњу, те је 138 домаћинстава у овом селу и Жеравцу заинтересовано за учешће у изградњи водовода. Слично се ради и у Турским Лужанима – рекао је Симић додајући да је што се тиче мјерења загађења ваздуха евидентан недостатак еколошког инспектора, али да то не значи да инспектор из Добоја не може доћи у Дервенту.