Коло које су уз звуке шаргије повели Дервенћани у народним ношњама испред Старе цркве у Српској вароши вратило је вечерас сат у 1851. годину и нарадни збор који је изњедрио дервентски Вашар.
Народни збор сачиниле су пригодне рецитације и наступи културно – умјетничких друштава „Дервента“, „Босиљак“ и „Ђурђевак“ којим су се придружили и други суграђани такође у народним ношњама, а програму је претходила литургија у Старој цркви.
На овај начин, по четврти пут, оживљавање првог зборовања код Старе цркве, заједничким снагама приредиле су Црквена општина Дервента, Центар за културу и Туристичка организација.
-Ове године се враћамо 174 године уназад када су се Срби, који су живјели у Дервенти, а било их је много мање него данас, сабрали овдје и отпочели изградњу Старе цркве. У то вријеме био је то подухват, с обзиром да су све остале цркве биле дрвене, а морали су двапут да траже дозволу у Цариграду, при чему други пут да је заштите од локалних Турака – подсјетио је свештеник Љубиша Новић додавши да је црква неколико пута девастирана и пљачкана, а на Спасовдан 1992. године је сравњена са земљом.
-Из тих рушевина, изникао је Саборни храм, а изграђена је и ова садашња црква која такође има велики значај за све хришћане, али и остале народе, с обзиром да дервентски Вашар није само вјерски празник – додао је Новић.
Ова манифестација од својих почетака има подршку Градске управе, а све присутне поздравио је градоначелник Игор Жунић исказавши поштовање традицији обукавши народну ношњу.
-Збор код цркве је темељ Дервенћана и Вашара, а оно што је започело овдје као једна врста бунта и протеста претворило се касније у дио нашег идентитета и зато сам поносан што се окупљамо око цркве, што поштујемо и обиљежавамо наш Вашар који је мост између наше прошлости и будућности – рекао је Жунић.
Да окупљање и традиција сабирања има дубоке коријене у срцима свих Дервенћана истакао је Милован Марјановић.
– Одлазак на Вашар некад не може се баш објаснити, јер смо се заправо спремали цијелу годину да „заслужимо“ да идемо на Вашар, а три дана пред Вашар морала се припремити храна за стоку и коње који су нас превозили до Дервенте, а некад смо ишли и пјешице и није било тешко, скакутали смо од среће само да дођемо до града – подсјетио се Марјановић, а у очуваним ношњама добијеним од предака збору су присуствовали Маринко и Слободанка Микеревић.
-У овој цркви, тачније претходној грађевини, ја сам крштен, па ми је још драже што долазимо, а ношњу радо облачимо за сваки празник, настојимо да очувамо нашу традицију и обичаје, како су нас учили наши стари и да је пренесемо нашим унуцима – рекао је Микеревић присјећајући се да је посебна радост била добити играчку са Вашара.
-Мене је највише радовао рингишпил, тадашњи Вашар је за нас дјецу био велики, а срећа је огромна ако нас поведе мајка. Било је доста дјеце, нису могла сва увијек ићи – рекла је Слободанка Микеревић.
Овој манифестацији која враћа на почетке Вашара присуствовао је замјеник градоначелника Славен Гојковић, предсједник Скупштине града Синиша Јефтић, те други представници јавног живота и бројни суграђани.
