Пензионисани свештеник Алекса Куђељић послије 40 година свештеничке службе пензионерски мир пронашао је у својој радионици уз породичну кућу у Дервенти, гдје израђује уникатне предмете од дрвета, па многи комади настали са посебном пажњом, љубављу и вишегодишњим искуством већ красе многе цркве, манастире, владичанске дворе и породичне домове.
Иза Куђељића је садржајна свештеничка служба, али и бројна животна искушења, па му је мир који има сада у Дервенти, посебно окрепљујући.
– Мој отац се у Дервенту доселио 1938. године, а послије избијању рата избјегао је у Рапћане, гдје сам и рођен. У Дервенти сам завршио основну школу, а гимназију напустио након двије и по године, како би школовање наставио на богословији у Сремским Карловцима. У Хрватској сам служио и војну службу – испричао је прота дио свог свештеничког пута који је наставио у Босанској Крајини, потом у Славонији, па у Београду, и тако даље.
Дочекавши пензију, одлучио је да наставио породичну традицију обраде дрвета, која се међу Куђељићима с кољена на кољено преноси дуже од 150 година.
– Мој прадјед, дјед и отац били су вјешти мајстори. Правили су бачве, кола, прозоре, намјештај и друге предмете од дрвета. Као дијете учио сам од оца сјекао, тесао, али и чистио радионицу, а с годинама све више ме водила жеља да и самобрађујем дрво – рекао је Куђељић додајући да је дрвета, вјешт је и у обради камена, али и другим грађевинским пословима.
– Израђивао сам владици у Вршцу много тога и када су долазили свештеници и други гости у посјету интересовало их је ко то израђује. Затим су кренуле наруџбе, а дешавало се да не могу све да постигнем. И митрополиту Фотију сам направио неколико предмета – рекао је Куђељић који је по одобрењу митрополита постављен за свештенослужитеља манастира Пресвете Тројице у Подновљу.