Најрадоснији хришћански празник Божић у седмочланој породици Билић посебно је радостан, понајвише захваљујући петоро малишана од којих свако има своју улогу у припреми за празник Христовог рођења.
Деветогодишњи Јован, седмогодишња Милица, петогодишњи Владимир, трогодишња Наталија, али и Анђелија која има тек годину, заједно са мајком Раденком и оцем Велибором његују традиционалне обичаје који се већ вијековима везују за православље.
Глава породице, Велибор, истиче да се сви чланови његовог домаћинства шестоседмичним постом припремају за Божић.
– Током читавог Божићног поста супруга припрема искључиво посна јела, тако да и дјеца, колико могу, посте уз нас – казао је Билић додавши да настоје да породично сваке недјеље иду на молитву у цркву када се и причешћују, али и данима који су у црквеном календару означени црвеним словом.
Раденка додаје да настоји да на дјецу пренесе традицију и обичаје које је она наслиједила од своје мајке. Пред празник, заједно са дјецом, сије божићну пшеницу.
– Свако дијете има своју посуду у коју сами посију пшеницу и о којој се сами брину. Они се томе баш радују. Пшеницу редовно заливају и сваки дан провјеравају чија ће љепше и више да порасте, јер ће се она која буде најљепша наћи на столу на којем послужимо божићну трпезу, док остале красе наше прозоре – објашњавају Билићи.
На Туциндан, 5. јануара, дјед Миле је задужен за припрему печенице која ће се наћи на божићној трпези, док на Бадњи дан, према обичајима, мушки чланови породице устају прије свитања и одлазе по бадњак.
– По повратку, супруга Раденка нас дочекује на кућном прагу, посипа нас пшеницом и изговара народну здравицу. Потом бадњак прислонимо уз кућу, а увече, по повратку из цркве уносимо га у кућу. Простремо сламу по поду и дјеца, уз пијукање, купе слаткише. Када украсимо бадњак сви се окупимо око трпезе и прочитамо молитву – објашњава Велибор додавши да све што се нађе на трпези супруга припрема уз помоћ дјевојчица, Милице, Наталије, а помало и Анђелије.
У овој седмочланој породици вечера за Бадње вече буде скромна, а поред домаће погаче на столу се нађе и гњечени грах, кромпир салата и рендана ротква, те орашасти плодови и суво воће.
– На Божић сви устајемо у зору како би стигли на божићну литургију која почиње у пет часова. Послије службе, уз божићни доручак мирбожимо се и омрсимо уз сир, јабуку и мед и чесницу у коју се ставља новчић, те печеницу – објашњава Велибор.
Сви обичаји који прате Божић имају циљ да умоле Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина, а у дому Билића радост Божића посебно је видљива.
Најрадоснији хришћански празник Божић, којег обасјавају мир и љубав, тродневна је светковина која вјернике окреће породици, а традиција и обичаји који се везују за тај дан испуњавају домове топлином и спокојем.
Вјерници се за Божић, најрадоснији дан, дан рођења исуса Христа, припремају шестоседмичним постом, прочишћавајући се од гријеха и мржње, а круна тога је причешће. Вјерници се на Божић поздрављају ријечима „Христос се роди“ и отпоздрављају са „Ваистину се роди“. Код српског народа је традиција да се тако поздравља од Божића, па све до Богојављења.
Фрескописање
Велибор Билић је фрескописац чији радови се могу видјети у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, манастиру у Доњој Бишњи, те у црквама у Новом насељу, Агићима и Кострешу, али и широм зворничко – тузланске, бањалучке и нишке епархије.