Начин на који можеш да упознаш једну земљу, односно свијет око себе, када се осмјелиш да то учиниш путујући на бициклу, има посебну драж. Ништа те не спутава, живиш у садашњем тренутку и пуним плућима удишеш љепоту предјела које обилазиш.
Тим ријечима двадесетчетворогодишња Дервенћанка Душка Дамјановић започела је причу о занимљивом путешествију на које се охрабрила протеклог мјесеца вођена жељом за откривањем нових мјеста и помјерању својих граница. Наиме, жељу да по први пут обиђе грчку престоницу, Атину, преточила је у авантуру на бициклу дугу 2.500 километара.
– Цијелог живота се бавим спортом, а и тетка, Душанка Максимовић, која ми је била сапутница је одувијек физички активна, и како сам добила и име по њој, пренијела ми је и дио својих интересовања. Ипак, атлетизам који сам почела да његујем кроз фудбал, спријечила је повреда, а касније сам ту енергију и жељу за изазовом преусмјерила на планинарење, али и бициклизам. Одмалена једна од амбиција ми је била да обиђем свијет бициклом, и то сам на неки начин започела. Прво сам, двије године заредом, обилазила Италију, а овог пута, пожељела сам да обиђем Грчку – појаснила је Дамјановићева додавши да су планови за обилазак дуг 36 дана почеле већ у фебруару.
– Скројиле смо план да пређемо дио трасе ЕвроВело 8, бициклистичку стазу која иначе повезује Шпанију и Кипар, с тим да смо се укључиле у Црној Гори, кроз Улцињ, преко Скадра и Албаније, кроз Драч, да бисмо дошле у Грчку, обишле Паргу, Анфилохију, Агио до Коринта, и доста успутних мјеста, те Евиу, Касториу и Метеоре, а у повратку смо обишле и Охрид. На нашој листи нашле су се знаменитости, руине и значајне грађевине, манастири и цркве, а возиле смо кроз прелијепе пејзаже, националне паркове, планинске предјеле и препреке, успоне и дрвене мостове. Главни мото је засигурно слобода, свијест да колико год да је тешко, на бициклу или у животу, постоји начин да идеш даље, јер док год се точкови окрећу, напредујемо – казала је Дамјановићева.
Иако им путовање служи на понос и срећу због испуњеног циља, ова млада Дервенћанка је истакла је сабрало и понеки изазован тренутак.
– На концу, биле смо двије жене у међународном саобраћају на бициклима, сретале медвједе, имале сусрете са странцима, претрпјеле и понеко неугодно „добацивање“, али на све то смо гледале са позитивне стране, па смо и када је можда требало да будемо на ивици снага, на четири дана до повратка кући, направиле паузу током које смо једноставно заиграле коло и плесале уз народне пјесме – додала је Дамјановићева истакавши да је испунила свој циљ.
– Цјелокупно путовање је заиста потврдило да ништа није немогуће ако живи у твом уму – испричала је ова енергична дјевојка која је за животни циљ прибиљежила да пређе 100.000 километара на бициклу.
– Планирам сваке године да се осмјелим на једно овакво путовање, а сљедећа станица би могла бити још једна Балканска тура, мада су на листи и Сицилија и Скандинавија – испричала је Дамјановићева.
Ловћен
Иако није била у потпуности у форми за дугу бициклистичку трасу, како је истакла Дамјановићева, енергија коју је осјећала послије преласка 2.500 километара бициклом, носила је да успјешно пређе још један изазов.
– Иако сам се попела на Ловћен, на крају сам добила упалу мишића која се није десила за вријеме овог дугог путовања – кроз смијеха је додала ова дјевојка.