Српска, руска и грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија, које поштују јулијански календар, у поноћ ће дочекати Нову годину.
Ове цркве, 14. јануара, односно 1. јануара по јулијанском календару, обиљежавају два велика хришћанска празника – Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог.
У поноћ ће у православним храмовима бити служени молебани за успјешну и благословену Нову годину. Традиција обиљежавања јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској (Алтер Силвестер), као и у неким дијеловима Галске заједнице у Шкотској.
Јулијански календар је увео римски император Јулије Цезар 45. године прије нове ере и користио се у цијелој Европи до 16. вијека, када је почео постепени прелазак појединих држава на грегоријански календар.
На Првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила јулијански календар као званичан. Творац календара је грчки астроном Сосиген, на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.