Берачи гљива ових су дана окупирали шумске предјеле око Дервенте у потрази за вргањима, лисичаркама и млијечницама, које су најзаступљеније на овим просторима, а сви који желе да своју трпезу обогате делицијама од шумских гљива за килограм треба да издвоје десетак марака.
Познаваоци гљива занат бербе ових плодова брусе годинама, поручујући да без темељног познавања гљива нико не би требао ни да их бере, нити да једе.
С обзиром да гљиве бере више од шест деценија, за Персу
Милинковић може се рећи да је врсни познавалац. Шумске обронке планине Мотајице на којима успијевају гљиве одлично познаје, па је за њу берба већ рутинска ствар.
– Гљива највише има у храстовој и буковој шуми, с тим да у близини потока ничу лисичарке, док се на брдима, односно, на узвишењима углавном проналазе вргањи. Млијечнице, познате и као бијеле гљиве, могу се пронаћи свугдје. Распознајем готово све јестиве гљиве, доста тога сам научила из разних књига, али и још као дијете од својих родитеља. Одрасла сам у непосредној близини шуме и заиста немам страх. Од малих ногу једем гљиве и научила сам које су јестиве, а које нису. Више од шездесет година их берем и никада нисам убрала погрешну – истакла је Милинковићева.
Дневно у сезони, додаје, убере од пет до десет килограма, а највећи дио оставља за потребе домаћинства или поклања пријатељима, док нешто и прода. Килограм лисичарки и вргања кошта десет марака.
Знање о гљивама пренијела је и на дјецу, а и њене сестре су добри познаваоци, тако да у бербу углавном иде у друштву. Осим купаца, којих има и из других општина, неријетко код ње људи и долазе у потрази за савјетима.
– Најважније је знати препознати гљиву, а ако човјек није добро упућен, најбоље је да не покушава ни брати, ни јести гљиве. На пијаци сам чула да људи слабије купују вргање, јер нису сигурни, али већа је вјероватноћа да погријеше са лисичарком. Мислим да је најбоља потврда мог знања то што су многобројни људи и дјеца током свих ових година јели гљиве које уберем и никада се никоме ништа није десило – рекла је она.
Чување гљива
Када је у питању спремање гљива у замрзивач, Перса Милинковић је дала савјет свима који желе да и по завршетку сезоне бербе уживају у укусним јелима од ових плодова.
– Гљиве у замрзивачу не смију бити дуже од пет мјесеци. То је граница која се мора поштовати, јер након тог периода оне постају неупотребљиве и нипошто се не препоручују за конзумирање – истакла је Милинковићева.
Тровање
Тровање гљивама може бити опасно по живот, а углавном се дешава због замјене јестивих са отровном врстом. Чести су случајеви тровања усљед неправилог чувања или припреме гљива. Симптоми тровања се могу јавити брзо, односно већ час након конзумације отровних гљива, а могу се јавити и касније, чак и након 48 часова од јела.
Симптоми тровања
и шта урадити:
– Симптоми тровања су мучнина, повраћање, грчеви у стомаку, дијереја, претјерано знојење, дрхтавица, вртоглавица, проблеми са дисањем и проблеми у раду срца;
– Потребно је што прије се јавити љекару и са собом понијети остатке конзумираних гљива;
– Одраслим особама за прву помоћ савјетује да попију раствор од три до пет кашичица соли у топлој води да би се изазвало повраћање, али овај раствор не смију пити дјеца.