Божић је празник мира, љубави, радости и породичне топлине, а вјерници католичке вјероисповијести овај најрадоснији празник дочекују уз исповијед и молитву, чистећи своја срца од гријеха.
Казао је то дервентски жупник Марко Слишковић који, баш потпут својих жупљана, Божић дочекује са највећом радошћу и у преданој молитви.
Слишковић подсјећа да се католици током четири седмице припремају за празник рођења Исуса Христа, а храмовима се служе мисе зорнице.
– Вријеме приправе за Божић назива се дошашће или Адвент, од латинског израза „адвентус“ што значи долазак. У римокатоличкој цркви, у дошашћу, преовладава љубичаста боја коју ми носимо на литургији, а читају се и прикладни текстови из Старог или Новог завјета и они симболизирају ишчекивање, будност и наду. Божић слави Божији долазак међу нас, који се родио као један од нас да би се приближио човјеку и показао колико је њему човјек важан и колико је дао себе да би човјек био спасен и откупљен – рекао је Слишковић осврнувши се и на црквене норме које су некада означавале припрему за Божић, а које су данас ипак другачије.
– Вријеме пред Божић је сада више слављеничко и није покорничко, то је вријеме радости, ишчекивања, зато имамо Адвентски вијенац који је новијег датума. Палимо четири свијеће, а свака свијећа означава по једну недјељу припреме за Божић и означава да је вријеме рођења Криста близу – појашњава жупник, који од 2019. године управља и жупама у Бијелом Брду и Буковици.
Обичаји којих се вјерници придржавају пред Божић разликују се од жупе до жупе.
– Код нас је традиција, а није црквени пропис да се на Бадњак пости. Припремају се људи да оду на мису поноћку, а неке веће приправе нема. У вријеме дошашћа важна је исповијед, како би своја срца очистили од гријеха пред Богом и свега онога што се у човјеку накупило. Сам Божића је дан радости и од времена када су љ уди оскудијевали у храни, на овај празник припремао се што бољи ручак око којег се окупљала обитељ – казао је Слишковић.
Првог дана Божића најближи честитају једни другима, други дан или трећи дан, обилазе се комшије и пријатељи.
Дервентска жупа данас броји око 130 жупљана који су већином старија лица.
– Неки од њих нису ни одлазили из Дервенте за вријеме рата, неки су се вратили да остану и дочекају крај свога живота на своме огњишту. Овај број жупљана треба узети са резервом, јер неки живе у Славонском Броду пет дана, а у Дервенту дођу за викенд. Данас жупљани овдје живе, боре се и раде као и сви други у заједништву са својим пријатељима. Већина имају дјецу која су расута по свијету – наводи Слишковић.
Он подсјећа да у Дервента дјелују сестре милосрднице које су недавно прославиле свој патрон или 150 година дјеловања у овом граду.
Честитка
– Свим својим жупљанима, али и свим другим католицима желим честит и благословљен Божић. Такође, православнм вјерницима који ће 13 дана касније прославити Божић, упућујем искрене честитке – казао је жупник Марко Слишковић.