Радост и мир које Божић уноси у сваки дом посебни су, а уз молитву и поштивање обичаја породица Пргомет из Жеравца припрема се за Бадњи дан и празник Исусовог рођење.
Римокатоличка црква и све хришћанске цркве које вријеме рачунају по грегоријанском календару у суботу прослављају Божић, а претпразничне дане испуњава радост и ишчекивање.
Празничним духом одише и дом Ане и Мије Пргомет у Жеравцу. Молитва, припрема празничне трпезе, али и даривање заузимају посебно мјесто када се ради о дочеку Божића.
– Молитва је и суштина хришћанства, јер треба бити достојан радости што се Исус родио и сви се заједнички, породично молимо Богу. Ми, вјерници смо они који припремамо пут за његово рођење и поравнавамо стазе, како духовно, тако и физички. И треба се веселити Божићу и даривати оне који немају – каже Ана.
У ишчекивању Божића домаћица има највише посла, јер на Бадњи дан припрема посну храну, најчешће рибу, супу, грах, пите, а на трпези се нађу и разни колачи и суво воће.
– Велику симболику имају свијеће које се пале у саксији у којој је посијана пшеница и које се обиљеже. Једна је за људе, друга за животиње, а трећа за њиву. У зависности од тога како свијеће горе, можемо да наслутимо да ли ћемо бити здрави и да ли ће година бити родна – испричала је Ана истичући да у данима које предстоје Божићу посебно добро хране животиње.
На Бадње вече вјерници се окупљају у цркви, на миси која почиње тачно у поноћ.
На Божић ујутру устаје се рано, а послије молитве и доручка, обилазе се комшије и честита се празник.
– Онај који први уђе у кућу буде дарован, а тек напослијетку долази свештеник. Он обилази и благосиља сваки дом, пошкропи кућу светом водицом и поклони иконице, а симболика тог обичаја јесте да нам цијела година буде благословљена и да нам у кући владају мир и благостање – истичу у породици Пргомет.
На дан Исусовог рођења укућани се окупљају око празничне трпезе која је разноврсна.
– Практикујемо да божићна трпеза буде богата, што опет изискује припреме. Наравно, печеница има најважније мјесто на трпези, али ту су и колачи и разне ђаконије – истиче домаћица Ана.
Мијо напомиње и да се унапријед договарају са родбином, пријатељима и комшијама ко ће коме и када у госте на Божић.
– Онима које дочекујемо на Бадњи дан идемо у госте на Божић и обрнуто. Посјете пријатеља на Божић имају важну улогу, јер то показује колико је та кућа цијењена и колико ће година бити родна – објашњава Мијо.
Долазак Божића захтијева и уређење и чишћење дворишта и куће, у чему учествују сви чланови домаћинства.
Обичаји
Осамдесетседмогодишња бака Марија Баришић, Анина мајка, истиче да су се многи обичаји из времена када је она била дијете, задржали и у изворном облику до данас. Други су се ипак измијенили, попут поста.
– Некада смо дуже постили, а сада тек на Бадњи дан – додала је бака Марија.