Бити учитељ значи сваки дан се суочавати са новим, а често и непознатим изазовима, али позив је то који је, надасве, испуњен емпатијом, љубављу и узбуђењем са коначном наградом због које све и вриједи – генерацијом ђака спремном за даље школске и животне стазе.
Посвједочили су то просвјетни радници из дервентских основних школа чија искуства смо жељели да пренесемо поводом 5. октобра, Свјетског дана учитеља.
Када је бирала свој будући позив, Сунчица Којић имала је јасну визију да жели да ради са дјецом.
– Искреност, радозналост и начин на који дјеца гледају свијет ми је увијек био интересантан. Тиме сам се водила и када сам бирала своје будуће занимање и нисам се покајала. Дјеца коју тренутно учим су други разред и сваки дан нам је другачији и испуњен анегдотама – испричала је Којићева која и послије 12 година рада у просвјети истиче да је кључ за рад са дјецом српљење.
– Овај посао тражи доста енергије и предности. Данас се суочавамо са много изазова, нивои подршке породице су различити, све више ученика захтјева индивидуални приступ и све те промјене траже да се и ми учитељи стално усавршавамо. Свакако, када уђем у учионицу, то постаје мој мали свијет у којем морамо слушати дјечицу, градити повјерење, радити са њима и посветити им се – додала је Којићева, учитељица ђака другог разреда у Основној школи „19. април“.
– Свака генерација носи своје изазове, али настојим да изградим мост повјерења са дјецом, да сам и учитељ и пријатељ и да је школа сигурно мјесто и за учење и за одрастање – рекла је Којићева.
Већ 23 године учитељском позиву у дервентској Основној школи „Никола Тесла“ посвећен је Ратко Марјановић. Ову професију је, како је истакао, изабрао вођен осјећајем.
– Једноставно је тај осећај да треба да се посветим позиву учитеља превладао. Деца су увек иста само живе у различитим околностима. Сви они имају ту искреност, машту, невиност, без обзира на друге различитости. Наравно да постоје изазови које доноси ова улога, али то се заиста преданим радом премости – рекао је Марјановић који сматра да је искрен однос са ђацима најважнији задатак сваког учитеља.
– Та улога заиста јесте важна у формирању свакако детета, а колико се сећам, мој учитељ је био особа којој верујем, што мислим да и јесте најважниј стуб односа са децом. Покушавам да са ученицима изградим искрен однос и верујем да деца то даље носе кроз живот, а многе ђаке из ранијих генерација срећем стално, поздравимо се и испричамо, па чак и они старији, који можда мисле да сам их заборавио, нисам. Учитељ не заборавља своју децу – казао је Марјановић, а да нема љепшег позива од учитељског потврђује и учитељица Данијела Кршић која већ 18 година ради у подручној школи у Дријену.
– Учитељица сам комбинованом одјељењу, по троје ђака у првом и четвртом разреду и све су дјевојчице. Лијепо се слажемо, уклопили смо се. Од малих ногу сам знала да ћу бити учитељица, а узор су ми били моја учитељица и наставници и када сам ушла први пут у разред да предајем осјетила занала сам да сам изабрала прави позив – рекла је Кршићева додајући да ништа није тешко ако човјек воли посао који ради, па ни свакодневно путовање од града до школе.
Ипак, данас је, према њеним ријечима, највећи изазов разумјети вријеме у којем и дјеца одрастају.
– Дјеца данас много времена проводе на телефонима, а наш је задатак да их мотивишемо да читају и да се више друже како би били што присутнији у стварном свијету, а не дигиталном – рекла је Кршићева нагласивши да је сарадња са родитељима пресудна у образовању ученика.
Свјетски дан учитеља
Свјетски дан учитеља, 5. октобар, обиљежава се широм планете са циљем да се истакне важна улога улога учитеља у друштву, али и нагласи потреба за бољим положајем просвјетних радника.