Једина жена ватрогасац у Дервенти Драгославка Ковачевић већ 22 године је равноправна са још 12 колега у Територијалној ватрогасној јединици, а статус једнаке међу осталима, како сама каже, стицала је годинама и својом способношћу заслужила је да буде цијењена и поштована од стране колега и надређених.
Ковачевићева, са којом смо се тема равноправности, али и посла у ватрогасној служби као претежно „мушком послу“ дотакли поводом Међународног дана жена, каже да се никада у дервентској Територијалној ватрогасној јединици није осјећаја угрожено због тога што је жена.
– Колегијалност је одувијек на нивоу. Никада се нисам осјећала ни повлашћено, ни угрожено, а ни повријеђено од стране својих колега. По природи се лако уклапам. Они су мене прихватили овакву каква јесам, мени нису сметале њихове навике, ни начин шале и тако смо научили да функционишемо заједно, да се међусобно поштујемо и помажемо – рекла је Ковачевићева која тренутно ради као диспечер.
Испит за професионалног ватрогасца полагала је у Србији, а за све године рада у Ватрогасној јединици, као најопаснији задатак издваја гашење пожара на бензинској пумпи „Славуљица“ у центру града.
– Ја сам радила ноћну смјену када је букнуо пожар на бензинској пумпи и катастрофа је спријечена због тога што смо сви радили као један. Сјећам се да сам, када сам изашла на улицу, схватила да не видим наше возило, нити било кога другог и одмах сам знала да су колеге у опасност, због чега сам одмах реаговала – рекла је Ковачевићева.
Сјећајући се те вечери, Ковачевићева додаје и да је у сред ноћи све колеге редом будила са „гори пумпа“ те да су се без ријечи сви одмах одазвали и у року од 15 минута сви су били на окупу. На крају, када је пожар успјешно угашен, свјесни какве су посљедице избјегнуте, она каже да се тај осјећај може мјерити са тренутком када сазнате да сте излијечени од неке смртоносне болести.
– У таквим, кризним ситуацијама није битно ко је женско, а ко је мушко. Једино је важно да слушаш и да радиш оно што ти се каже и да останеш жив и да нико други не настрада – казала је једина жена ватрогасац у Дервенти.
– Када примим дојаву о пожару, мој задатак је да прибавим све информације како би колеге правовремено и без проблема стигли до одредишта – објаснила је Ковачевићева похваливши „своје момке“.
Страх
Драгославка Ковачевић каже да је страх за колеге често присутан, посебно ако је ријеч о опасним интервенцијама, као што су пожари који изазову плинске боце или гориво.
– Једном сам чак и сузу пустила за колегама. Било је то када су ишли као испомоћ у Модричу, када је букнуо пожар у фабрици моторних уља – прича Ковачевићева те додаје да их увијек испрати са молбом да чувају један другог и да се врате живи и здрави.