ДруштвоИЗДВОЈЕНО

У 90. ГОДИНИ НЕ ПРОПУШТА НИ ЈЕДАН БРОЈ ДЕРВЕНТСКОГ ЛИСТА

Ни године, ни слаб вид нису препрека деведесетогодишњој Марији Мичић да сваки нови број Дервентског листа прочита од прве до посљедње странице, а вјерни читалац листа је већ више од три деценије.

Бака Марија из Босанских Лужана код кћерке у град се преселила пред сам рат, 1991. године и тада се родила навика да редовно, из седмице у седмицу, с нестрпљењем сриједом увече ишчекује и „дегустира“ информације које су објављене у Дервентском листу.

С обзиром да слабије види, у посљедње вријеме новине чита уз помоћ лупе, а када се умори кћерке настављају да јој наглас читају, тамо гдје је она стала.

– Увијек сам вољела да прочитам Дервентски лист, јер тако сазнам све што се дешава, како у граду, тако и у селима. Док читам, видим позната имена и људе и то ми је посебно занимљиво. Некада се знало десити да кћерка заборави купити новине, па сам је враћала у продавницу – прича бака Марија.

Занимљиво је да она никада није ишла у школу, чак није похађала ни курсеве који су у вријеме њене младости били актуелни, али је уз челичну вољу научила да чита.

– У школи нисам провела нити један дан. Читати и писати знам зато што сам паметна. Мене све занима, сви догађаји и све што је написано. Раније, док сам боље видјела, посебно сам вољела да попуњавам укрштенице у Дервентском листу. Ниједна није била тешка, знала сам готово сваку да попуним – каже бака.

Иако јој је мајка самоука, Маријина кћерка Драгица Онешћук каже да је на почетку школовања прва слова, па чак и рачунање научила управо од своје мајке.

– Од тада никад није пропустила нити један број Дервентског листа, а знам да је читала и годинама прије тога. Некада се знало десити да се новине распродају у најближим продавницама и онда сам морала да обиђем читав град, док не пронађем један примјерак за њу – рекла је Драгица код које бака Марија и данас живи.

Иако у десетој деценији живота, са нарушеним здрављем, бака Марија не планира да одустане од навике да сваки нови број Дервентског листа прочита док је још „врућ“ и то сриједом увече.

Унука

Када смо баку Марију питали шта је њена највећа радост, казала нам је да је то унука Тања, која живи у Аустрији.

– Од унучади највише волим своју Тању, коју сам отхранила. Воли бака све, али своју Тању највише и моја највећа радост је њен долазак. Када је била мала дјевојчица, свугдје сам је водила и показивала јој шта ваља, а шта не ваља и како се треба у животу понашати – присјетила се она.

Related posts

Подршка Градске управе
пензионерима значајан подстрек

Derventski List

ПЕДЕСЕТАК ПРВАЧИЋА МАЊЕ НЕГО ЛАНИ

admin

ПРЕДСТАВЉЕНА ДЕФИЦИТАРНА ЗАНИМАЊА

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još