Интересовање за хранитељство, као један од најхуманијих статуса збрињавања и пружања пажње и љубави дјеци без родитељског старања, све је веће, а ова област већ неко вријеме заузима важно мјесто у дјеловању дервентског Центра за социјални рад.
Хранитељство је погодан облик збрињавања дјеце без родитељског старања јер им омогућава да добију дом, стекну позитивно породично искуство, сачувају лични и породични идентитет, што свакако значајну предност над институционалним збрињавањем. Иако за хранитељство влада интересовање међу суграђанима, многи још увијек вјерују да је стицање овог статуса дуготрајно и административно захтјевно, што у пракси није случај.
– Хранитељска породица је породица са једним или више пунољетних лица, за коју је извршена процјена и оспособљавање и која испуњава прописане услове и остварује накнаду за своје пружене услуге. Ове породице су прошле обуку и стекле лиценцу за статус хранитеља. Захтјев за стицање овог статуса предаје се Центру за социјални рад, а документација коју је потребно обезбиједити односи се на доказе да су потенцијални хранитељи узорни грађани. Дужност Центра за социјални рад је да тражи дијете које је адекватно за хранитељску породицу – објаснила је психолог у дерветнском Центру за социјални рад Маја Пјерановић додавши да сваки од потенцијалних хранитеља пролази програме припреме за хранитељство који су бесплатни, послије чега му се издаје потврда за хранитељство.
– Законски оквир за добијање потврде је годину, тако да дијете може и да буде са породицом, а да они у току те године заврше обуку која је осмишљена у виду радионица прилагођених могућим изазовима и потешкоћама, јер сва дјеца која улазе у хранитељство су дјеца којој треба додатна пажња и разумијевање. Свакако, и по завршетку обуке, ми стојимо породицама на располагању у било којем тренутку – додала је Пјерановићева.
Како су казали из Центра за социјални рад, тренутно је шесторо дјеце са подручја Дервенте смјештено у домове за дјецу без родитељског старања, док је шесторо у хранитељским породицама, а овај хуман и изазован статус, забиљежио је и свијетле примјере пажње и љубави.
– Недавно смо забиљежили случај да смо захваљујући доброј сарадњи са другим центрима за социјални рад и установама могли директно из породице смјестити дијете у хранитељску породицу, дакле без укључивања у институционални смјештај, односно дом – истакла је социјални радник у дервентској установи Тамара Мумовић оцијенивши да је најважнија водиља у стицању статуса хранитељске породице жеља за поклањањем пажње и љубави.
– Имали смо случајеве да се хранитељи одрекну свог дијела законом предвиђене накнаде и да то раде заиста из срца и чисте љубави, јер желе дијете да изведу на прави пут. Још један позитиван примјер смо имали љетос, а то је да су три сродника, од којих је једно успјешно смјештено у хранитељску породицу, остали у редовном контакту и виђају се. Хранитељи су лијепо прихватили да дијете које је код њих има још два сродника, који су остали у дому, и да настоје да његују са дјететом осјећај привржености и заједништва – казала је Мумовићева.
Из Центра за социјални рад подсјетили су да је породично окружење неопходно за одрастање сваког дјетета, како би се дијете осјетило заштићено и имало нормалну свакодневицу, у чему је хранитељство оптималан облик збрињавања.
– Хранитељство обезбјеђује дјетету адекватан раст и развој у складу са његовим потребама и индивидуалним карактеристикама кроз безбједно и сигурно породично окружење – казали су из ове установе.
Захтјеви
Из дервентске установе су указали и на одређене захтјеве који имају хранитељи.
– Оно што је можда препрека за многе који желе да се остваре као хранитељи јесте захтјев у смислу узраста дјетета. Често нам будући хранитељи изражавају жељу да дјететом до три године старости и то обично буде пут ка усвањау, али важно је да нагласим да и старија дјеца имају потребу за домом, пажњом и љубављу. И у том смислу имали смо лијеп примјер прије неколико година, када је једна породица под своје окриље узеча два сродника, тада су имали више од десет година. Данас је то лијепа и срећна породица – рекла је Тамара Мумовић.