Књига „Српска народна ношња дервентског краја“ аутора Дамира и Сандре Кљајић представљена је вечерас у Центру за културу, а ријеч је о својеврсном путовању кроз вријеме са најзначајнијим одликама и најстаријом фотографијом ношње из 1907. године.
Књига садржи 200 фотографија, од којих су 122 први пут објављене, а Кљајић је истраживање за ово дјело започео 2015. године када је био запослен у Туристичкој организацији Дервента.
-Књига је настала са циљем да се на једном мјесту нађу сви писани подаци који су нама истраживачима били доступни и значајан број фотографија које смо успјели да скупимо по селима о дервентској народној ношњи. Књига нема коначан суд како је изгледала српска народна ношња дервенстког краја у прошлости и требаће много још истраживања, али успјели смо да сакупимо велик број докумената и фотографија – казао је Кљајић најстарија фотографија ношње потиче из 1907. године и породице Сивчевић из Доњег Детлака.
-Најљепша са највише украса, колорита и раскошни била је ношња у Аустроугарском периоду, неколико година прије Првог свјетског рата, а након Другог свјетског рата ношње губе тај сјај и полако престаје да се носе – рекао је Кљајић којем је у истраживању помогла супруга Сандра која је навела да је књига прозор у прошлост и како је настајала и развијала се српска народна ношња.
-Укључила сам се у настанак књиге и мој посао је био да прикупљени материјал обрадим, да буде разумљив и за обичног читаоца, не само за етнографе, јер је било доста стручног материјала – истакла је Кљајићева.
Издавачи књиге су Истраживачки центар „Искон“ из Бањалуке и Туристичка организација Дервенте, а рецензенти Светлана Бајић и Слободан Наградић.
-Књига је заиста значајна. Прво необичан је садржај, друго аутори су млади и треће о овој теми о којој су они писали није писано скоро 50 година. А и студија о народној ношњи прије 50 година више се односила на израду материјала од којих је ношња прављена, на технолошки аспект, него на етнографски. Аутори су успјели на релативно малом броју страница да сажму све оно што се тиче народне ношње, али и одређених обичаја и обреда у вези са народном ношњом – казао је Наградић наводећи да је ријеч о етнографској студији како су живјели наши преци.
