Сестре милосрднице Светог Винка Паулског готово пуних 150 година дио су живота Дервенте, најприје кроз образовање и здравство, али и хуманост, а пружену руку помоћи држе и данас дјелујући у самостану Мајке Лујзе.
Традицију неколико генерација сестара које су биле настањене у самостану, данас настављају сестре Аугустина, Зорислава и Мирјана. Поред бриге за цркву, што укључује уређење црквеног простора, мисног руха, припрема за мису, те помоћи жупнику, највећи дио свог времена проводе помажући становништву.
– Наш самостан датира из 1872. године, када су сестре милосрднице из Загреба дошле у БиХ. Ми смо једина дружба која је са сједиштем, односно кућом матицом, главном управом и часном мајком у Загребу. У другим градовима осниване су провинције, а међу посљедњим и Сарајевска провинција, којој припада наш самостан. Од свог доласка у Дервенту сестре су највише укључене у школство и то школе у 12 градова БиХ, међу којима оне у Сарајеву, Мостару, Бања Луци, Долцу и Дервенти, која датира из 1903. године. Знање које су преносиле сестре у тим школама нису биле усмјерене само на католичко становништво, него су под своје окриље примале сву дјецу, а наставу су држале у малом простору, према неким списима, чак и у двориштима кућа, да би касније те школе добиле своје објекте. Од 1945. године сестрама више нису могле да доприносе образовању, те су се преорјентисале на рад у здравству – присјетиле су се сестре додавши да међу Дервенћанима још има оних који се обрадују када их виде и желе да сазнају о животима сестара учитељица и болничарки које су их некада училе или лијечиле.
Један од најхуманијих аспеката њиховог дјеловања у Дервенти јесте пружање помоћи становништву.
– Кроз контакт са људима који су долазили у цркву сазнавале смо гдје да идемо и коме да укажемо помоћ, те смо схватиле колико то значи људима, да једва чекају на тај долазак, али нисмо у могућности чешће да их обилазимо. Кроз посјете и окупљања увидјели смо да можемо нешто више учинити за оне који заиста не могу сами, те смо свој простор, самостан преиначили за неколико старица које можемо примити и његовати. Тренутно имамо четири старице које су смјештене у самостану, од којих су двије непокретне, а уступили бисмо смјештај за још неколико тешких случајева, али немамо довољно мјеста. Протеклог мјесеца преминула је штићеница која је код нас била смјештена од 2007. године, коју смо његовале – казале су сестре Аугустина и Зорислава.
У самостану и цркви ових дана влада празнична атмосфера, јер се ближи Божић.
– Најрадоснији празник Божић обиљежићемо у самостану, поштујући мјере заштите, јер ће ове године наше штићенице остати са нама. Трудимо се да задржимо дух празника за који се припремамо и трудићемо се да сва три дана светковина обиљежимо онако како доликује, у миру и молитви. Припремиле смо ситне колаче, које ћемо, као и сваке године подијелити уз осталу храну коју дијелимо онима које обилазимо – казале су сестре додавши да је у данима који предстоје Божићу акценат на поштивању обичаја.
– За Божић традиционално је упалити три свијеће, у знак Светог тројства, и то у пшеницу, те је обичај да ту пшеницу посадимо, на дан Св. Луције, 12. децембра. У цркви смо украсили дијелове материјалом у лила боји, која је карактеристична за четири седмице прије Божића, а на Божић је све у бијелом. На сам Божић једе се кешке, традиционално припремљена пшеница која се куха са капљевином и пилетином, као и печеница и гибаница – испричале су сестре додавши да поред традиционалног даривања, које ће у дому учинити сестра предстојница, главно даривање, које је уједно и једна од главних припрема за Божић, је даривање самога себе другом.
Посјете
Сестре настоје да редовно обиђу све оне који живе у тешким условима и којима је потребна помоћ.
– Ипак, одлазак у те посјете понекад није једноставан, јер обилазимо људе у цијелом деканату, односно у подручју од Брода до Добоја, а многи живе далеко. Наравно, многи добри људи нам помажу, као и „Каритас“ из Сарајева, снађемо се некако, превеземо, а многи добри људи препознају потребитости људи и свој допринос дају кроз донације хигијенских потрепштина, одјећу или на неки други начин и овом приликом желимо да се захвалимо тим људима јер нам то пуно значи – истакле су сестре.
Каритас
Сестре милосрднице су се присјетиле да је до уназад неколико година у Дервенти постојао и „Каритас“, који је функционисао у склопу надбискупије, а оне су узеле удјела и у овој хуманој активности.
– У Каритас су људи долазили и да им измјеримо крвни притисак, могао се контролисати ниво инсулина, а била је активна и патронажна служба. Свакако, постоје начини да укажемо помоћ и дамо милосрдну љубав и након затварања овог одјела, а ту првенствено захваљујемо надбискупији, јер су имали слуха за овај дио БиХ и заузели се за доста пројеката овдје – објасниле су сестре.
