Очување и популаризовање матерњег језика, који је темељ сваког друштва, наишло је на нове изазове са појавом панедмије корона вируса која је из темеља промијенила нашу свакодневицу, а образовни систем приморала да се прилагоди новим начинима преношења знања.
Управо због тога, поводом Међународног дана матерњег језика, који је обиљежен 21. фебруара, настојали смо да од професора српског језика у дервентским школама сазнамо на који начин се они боре да очувају српски језик у вријеме „онлајн“ наставе и „поплаве“ позајмљеница у свим видовима комуникације.
– Посебно је изазовна била протекла година, у условима пандемије, која је обиљежена појачаном употребом савремених технологија, „онлајн“ наставом и платформама, које су већином на енглеском језику, а као професор српског језика и књижевности, примијетила сам и раније, послије толико година рада у школи, да нам се стање писмености драстично погоршало појавом и употребом нових технологија и друштвених мрежа – објашњава професорица српског језика у Стручној и техничкој школи Душица Станковић Ђукић примјећујући да све мање младих људи проналази времена за читање.
– Све је мање и оних који обраћају пажњу на правопис у писаној комуникацији (за друштвене мреже, свакако, не вриједе правила важећег правописа), а с обзиром да се у посљедње вријеме највише комуникације остварује путем друштвених мрежа, онда то представља озбиљан проблем. Посљедице примјене нових модела комуникације најлакше можемо уочити у ученичким радовима, које карактерише шкртост и сиромаштво у изразу, неадекватан избор ријечи, кратке реченице и неспособност исказивања властитих мисли – рекла је Станковић Ђукић истичући да је велика одговорност, посебно у специфичним околностима какве су тренутно, пала на просвјетне раднике.
– У овом специфичном времену на нама, просвјетним радницима, је велика одговорност, као што је, уосталом, и у сваком времену и била, да усмјеравамо младе људе, да им ширимо видике и указујемо на најбоља могућа рјешења, како би остварили своје циљеве у животу – рекла је Станковић Ђукић истакавши да је одговорност и на сваком појединцу.
Утицај електронских медија и друштвених мрежа на ученике огледа се у све чешћој употреби англицизама.
– Свједоци смо да наша дјеца, наши ученици, већину свог слободног времена проводе уз рачунаре и уз мобилне телефоне, пишући латиницом и користећи стручну терминологију, најчешће на енглеском језику. Садржаји које прате и информације којима их „бомбардују“ прозападно су оријентисани и косе се са нашом традицијом, нашим обичајима и нашом културом. Стога се ми, њихови наставници, али и родитељи водимо тиме да их кроз различите наставне садржаје, али и у свакодневној комуникацији упознамо са историјом, традицијом, културом и обичајима српског народа, тим нитима их уско везујући и за сам језик и писмо – оцијенила је наставница у ОШ „Никола Тесла“ Гордана Бањац, а њена колегиница из ОШ „19. април“ Далиборка Малешевић сложила се да је баштина српског језика у рукама свих.
– Чување језика и писма зависи од свих нас, почевши од државног система, медија, школа, па до појединца. Сви смо заједно чувари, а то је могуће кроз коришћење нашег писма, ћирилице, чије недовољно коришћење је само једна од странпутица која пријети нашем језику – казала је Малешевићева.
Сама чињеница да је ријеч „lockdown“ проглашена рјечју 2020. године, доказ је у којој мјери су преузете ријечи из других језика преузеле улогу над еквивалентима у матерњем језику.
– Туђице представљају саставни дио сваког језика и не представљају нужно лошу појаву јер се могу посматрати као један од начина богаћења вокабулара, а нарочито када свакодневно многе ријечи страног поријекла продиру у наш језик. Међутим, у тим условима потребно је заштити властити језик контролисаном употребом ријечи страног поријекла. Свакако, неке туђице су потпуно оправдане јер не постоји одговарајућа ријеч у српском језику и то су углавном ријечи које су се одавно одомаћиле, те их и не доживљавамо као стране – објаснила је професорица српског језика у Средњошколском центру „Михајло Пупин“ Санела Станковић, док је професорица Драгана Ђурановић указала да је велики број турцизама и англицизама који су заступљени у српском језику.
– Дошли смо у ситуацију да људи „сепаратишу“ умјесто „раздвајају“, „официјелно“ је пак „званично“, а „сигнификантно“ је „важно“. Исто тако одређене радње обављамо по „дифолту“, умјесто „устаљено“, имамо „кол“ умјесто позива, „сејл“ умјесто распродаје и „акције“ умјесто „попуста“ – констатовала је Ђурановићева.
Експеримент
Професорица Душица Станковић Ђукић казала је да је са својим ученицима извела занимљив експеримент.
– У наставном програму за српски језик имамо једну дивну наставну област која се бави тематиком подизања свијести о значају српског језика и ћирилице за национални идентитет и културу, као и употребе и очувања матерњег језика. У склопу тих активности, са ученицима сам кроз разговор о комуникацији на друштвеним мрежама, дошла на идеју да проведемо експеримент, усљед чињенице да се већина њих изјаснила да користи латиничну тастатуру и абецеду. Неколико дана, цијело одјељење користило је ћириличну тастатуру и своју писану комуникацију одржавало на овоме писму, а касније смо разговарали о потешкоћама са којима су се сусретали од којих је најчешћа била само стицање навике куцања на ћирилици – испричала је Станковић Ђукић.
Ђаци „мијешају“ писма
Професорица Гордана Гојић истакла је, не тако ријетке, случајеве који су примијетни, нарочито у посљедње вријеме.
– Данас су енглески језик и латинично писмо завладали на глобалном нивоу, па тако како бисмо се приближили другима чак и рекламе, натписе на фирмама прилагођавамо латиничном писму, док с друге стране ученици воле и користе ћирилицу, али се посебно они у нижим разредима нађу збуњени. Тако да понекад усљед учестале употребе ћирилице и веома транспарентне латинице није неуобичајено да ученици почну да мијешају та два писма – објаснила је Гојићева.