Поменима код споменика на Томасовом брду и испред спомен – плоче на Центру за културу данас је исказано поштовање и сјећање на заробљенике који су ни криви, ни дужни убијени само зато што су Срби.
Раде и Жељко Бокур, Драган Грбић, Милорад Гуњевић, Миро Јовичић, Вујадин Љубојевић, Саво Павловић и Ненад Панзаловић убијени су док су на Томасовом брду служили као живи штит припадницима ХВО-а и муслиманским паравојним формацијама. Њиховим сјенима прислуживањем свијећа и вијенаца поклониле су се њихове породице, у име градоначелника начелник Одсјека за борачко – инвалидску заштиту Станиша Микеревић, као и представници Удружења ратних заробљеника и СДС-а.
Драго Кнежевић, предсједник Удружења ратних заробљеника, на својој кожи је осјетио тортуру заробљеништва.
– Тада, 1992. године, из логора на Рабићу, прозвани су ратни заробљеници, Срби, и одведени на Томасово брод, под изговором да иду у радну акцију на копање ровова. Њих 15 је изведено овдје, на Томасовмо брду, а да нико лопату, нити било какав алат није добио. Били су живи штит у размјени ватре, а они који нису погинули, тешко су рањени – подсјетио је Кнежевић наглашавајући да породице убијених логораша 34 године чекају правду.
– Све те године из тужилаштва добијамо одговор да за то што се десило нема налогодавца. Такав одговор не можемо и не желимо да прихватимо – додао је Кнежевић.
Испред спомен – плоче на Центру за културу, који је као Дом ЈНА био логор за Србе у којем су звјерски окончани животи Благоја Ђураша и Чеде Ћудића, послије помена такође су прислужени вијенци и цвијеће. Сјенима страдалих поклонили су се породице убијених, у градоначелниково име начелница Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Ђурђа Додиг – Пијетловић, делегација Удружења ратних заробљеника, предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић те представници политичких партија СДС и ПДП.