Израда модних додатака за жене прије више од годину постала је хоби наше суграђанке Лејле Смајић, а посебно се истичу хеклане торбице које могу да се уклопе у сваку модну комбинацију.
Љубав према ручном раду гаји још од малих ногу, када је уз помоћ дрвених бојица плела прекриваче за своје лутке.
– Од малена волим плетење и данас плетем одјевне предмете, али само за себе и своју кћерку. Торбе су заправо моје прво хеклање, јер сам се до тада бавила само плетењем. Прву торбицу коју сам направила поклонила сам пријатељици и она се одушевила. Онда смо заједно провјериле и утврдиле које су мане или шта треба да поправим, па сам касније почела радити по наруџби – казала је Смајићева додавши да су тренутно њене муштерије родбина, пријатељи и познаници.
За израду ових уникатних модних додатака Смајићева користи памучне траке, које је прилично тешко набавити.
Иако воли све врсте женских торби, ипак су јој, како каже, најдражи цекери, те их најрадије и израђује, мада је увијек спремна да испуни жеље својих муштерија.
– Свака торба је јединствена и лијепа на свој начин у чему се и огледа драж креативности испољене кроз ручни рад. Наиме, сваки рад започнем са неком идејом како би то требало да изгледа, али често га завршим сасвим спонтано. Увијек сам спремна да испуним захтјеве муштерија, с тим да сваку жељу или препоруку, на обострано задовољство, волим да обликујем на свој начин – рекла је Смајићева.
Она је изразила захвалност Кати Ступар, уз чију је подршку своје рукотворине први пут представила јавности на овогодишњем сајму у Модричи.
Техника
Лејла Смајић каже да и овај посао, као и сваки други, има своје добре и лоше стране.
– Није тешко научити технику, али је тешко хеклати. Наиме, памучне траке су веома грубе, тако да су жуљеви на рукама понекад саставни дио овог занимљивог хобија. Међутим, када се нешто ради са љубављу, онда се и потешкоће лако подносе. Човјек се одмара када ради оно што воли – закључила је она.