У храму у Српској вароши вечерас је служена вечерња молитва којом се обиљежава годишњица рушења храма Успења Пресвете Богородице, који је изграђен средином 19. вијека, а порушен на Спасовдан 1992. године.
Ово је први пут да се молитва служи под сводовима новог храма, а од 2009. године на темељима храма служена је молитва те су освећивани славски колач и жито.
У пригодној бесједи свештеник Радојица Ћетковић подсјетио је да садашња генерација вјерника обнавља и гради цркве, а да су неке рушиле оно што је великим напорима изграђено.
– Окупили смо се поново на овај дан када је наша богомоља заједно са нашим народом пострадала од безбожних људи. Хвала Богу, ми данас на овом мјесту имамо нову богобољу гдје вршимо богослужења, а догодине ћемо и преселити овдје. Сјећамо се у молитвама свих наших предака који су огромне напоре уложили да заснују цркву на овом мјесту, а слободно можемо рећи да је ова црква мајка црква јер је изродила Саборну цркву у центру града, спомен цркви на Чардаку и цркви Преображења Господњег у Новом насељу – рекао је Ћетковић.
Једино што је преживјело страдање 1992. године су звона, а Ћетковић је рекао да ће она ове године бити враћена тамо гдје су звонила до ратних недаћа.
– Звона се налазе на звонику Саборног храма, а ове,2019. године, тачније 800 година од самосталности Српске православне цркве и стогодишњицу куповине других звона за „стару цркву“, ми ћемо их вратити овдје да поново означавају почетак молитве, да означавају радост, али и жалост јер ми хришћани знамо да је смрт само једна тачка у животу – рекао је Ћетковић.
