Генерација матураната која је основно школовање завршила 1969. године у Основној школи „Ђорђо Панзаловић“ у Осињи, након пола вијека се окупила и обиљежила завршетак свог основног школовања.
На окупљање је стигао 31 ђак, од 54 колико је те године завршило осми разред основне школе. Ова генерације је прва која се од првог до осмог разреда школовала у Осињи, пошто је неколико година раније изграђен нови школски објекат.
– Нажалост значајан број наших школских другова није с нама матурирао, него годину касније, пошто у седмом разреду нису задовољили, тада прилично високе и оштре, критеријуме и морали су да понове разред, прича Драго Наградић, који је у својој генерацији имао имењака и презимењака, па су их наставници и другови разликовали по именима очева или надимцима.
Иако је од завршетка њиховог школовања у Осињи прошло педесет година, неки њихови наставници су још увијек витални и у кондицији, па је прозивку, због одсуства разредног старјешине Богољуба Калоперовића, обавио наставник биологије и хемије Недељко Марић. Прије окупљања група ученика је посјетила своју учитељицу Босиљку (Калоперовић) Малешевић, а нажалост девет некадашњих ученика ове генерације није више међу живима.
– Има нас скоро по цијелом свијету. Неки наши школски другови живе у Њемачкој, Данској, Норвешкој, Србији, БиХ, а највише нас је у Републици Српској. Ово је, по мишљењу других, прилично успјешна генерација, а међу нама је десетаки успјешних привредника“, каже Драго Наградић, један од организатора окупљања, напомињући да разлику између тадашње и садашње демографске структуре најбоље осликава податак да је из породице Наградић у тој генерацији било осам, а у сљедећој школској години у први разред уписано је чак 12 ученика, док је посљедњих година број дјеце минималан и има доста школских година кад нема ниједног уписаног ученика.
Код многих су прорадиле емоције, а сјећања су сезала у времена кад многи нису имали ни основне ствари за живот, па су у школу долазили босоноги, било је и гладних па су крофне, америчка мармелада и млијеко у праху имали посебан мирис.
По природним, али и људским законима, многи ученици из ове генерације су у пензији или пред пензијом, а за пет година заказали су ново окупљање.
СВОЈОЈ ШКОЛИ
Скоро свака генерација осињске школе која обиљежи матуру потруди се да остави још понеки траг о себи. Тако, обично сакупе нешто новца и набаве најпотребније ствари за школу, а ова генерација је уплатила дио новца за набавку нове столарије.