Обућарство развија креативност и иновације, што су довољно добри мотиви да би се неко бавио овим послом, а све предрасуде које сам имала о овом занимању нестале су када сам се с њим боље упознала.
Рекла је то Паула Видић, матуранткиња одјељења обућара у Средњошколском центру „Михајло Пупин“, која је завршетак трогодишње школе употпунила титулом ученице генерације, иако је приликом уписа, како признаје, имала предрасуде према овом занимању.
– Први избор при упису био ми је, тада нови смјер, информационе технологије, док ми је друга опција била обућар. Након што сам уписала ово занимање, имала сам предрасуде и нисам била задовољна. Сматрала сам да то није школа за мене, јер је трогодишња и нисам знала да ли могу да напредујем у тој струци. Томе су допринијеле и реакције људи око мене који су говорили да је ово занимање неозбиљно и да по завршетку школе могу да радим само у фабрици. Испоставило се да је ова одлука била најбоља коју сам могла да донесем – рекла је Видићева додавши да је с временом схватила које све могућности нуди обућарство.
– Обрада материјала који се користе у производњи, као и склапање машина за практичну наставу заголицали су ми знатижељу, тако да сам веома завољела овај позив – рекла је Видићева.
Као додатну мотивацију ова ученица истакла је рад са професорима, али и практичну наставу.
– У другој години започели смо праксу у фабрици, што нам је у почетку било тешко, али с временом смо упознали читав процес рада. На мене је највећи утисак оставио рад на монтажи, јер је то завршна етапа прозводње гдје видиш финални производ свог труда – казала је Видићева додавши да нити једног тренутка није пожалила што је изабрала ове занимање.
С обзиром да је смјер обућар трогодишње занимање, а ова матуранткиња жели да настави образовање у овој области, одлучила је да упише четврту годину смјера текстилни техничар, како би могла да настави школовање на факултету.
Хобији
Паула Видић слободно вријеме најрадије је посвећивала гитари и то оној коју је и њен отац свирао као младић.
– Такође, бака ме подучила шивењу, јер сам још одмалена вољела да јој помажем бар са уобичајеним преправкама – казала је Видићева додајући да јој је породица велика подршка у свему.