Крајем јула и почетком августа на Укрини обично почиње да се појављује Укрински водени цвијет и то се у народу назива “цвјетање Укрине.“ Понекад, ако нису испуњени природни услови, а један од њих је да температура воде буде око 20 степени, догоди се да Укрина не цвјета. Ларве воденог цвијета бораве у муљу три до четири године од палагања јајашца, и тек се онда појављују, па то прескакање једне године ће дати цвијет идуће године.
Водени цвијет појављује се у облику лептирића, који је веома крхк и њежан, а због неразвијеног пробавног тракта не храни се, па након појаве троши енергију коју је ларава накупила у дубини ријеке.
Све се дешава тако, што крајем јула и почетка августа из ларви почињу да се развијају лептирићи и то ноћу око 21,00 до 22,00 часа. Прво излазе масовно на површину воде мушки лептири и од њих ријека побијели, односно процвјета. Тад настаје прави хаос изнад воде и у води. Ноћне птице, инсекти, рибе, жабе све прождире лептириће пуне протеина. Након тога се појављују женке, које преостали мушки лептири оплођују и оне падају на површину воде и одлажу чланке са јајашцима (око 8 хиљада јајашца у једном чланку) и одмах угибају. Тако да њихов живот траје неколико тренутака. Улога је само та да се одложе јајашца, која падају на дно воде.
Јајашца која успију да стигну на дно ријеке и у муљ, а да не буду поједена, након три године ће дати нове њежне као паучина лептириће, то јест Укрински Водени цвијет. Лептири су интресантни и многим рибаре који их лове и од њих праве мамце за лов рибе. На Укрини је забрањено изловњавање воденог цвијета, али многи то још увијек чине, а штету чине они који поткопавају корито и са муљем односе и ларве. Обично, тамо гдје шљункари раде нема појаве воденог цвијета.
Дервентски пјесници обиљежавају и дају значај укринском воденом цвијету, јер сваке године на Међународној пјесничкој манифестацији посвећеној водама, једна од награда је за најбољу пјесму написану о укринском воденом цвијету.
