У Босанским Лужанима, на иницијативу мјештана овог, али и околних села, Нових Лужана, Костреша и Барице, а поводом 80 година од злочина који су задесили српско становништво у Другом свјетском рату, гради се Спомен – парк у знак сјећања на цивилне жртве усташког терора.
Циљ је да мјесто са којег је већина од 410 страдалих мјештана вагонима одвезена у Славонску Пожегу, гдје су крвљу платили само због тога су имали српско име и презиме, буде вјечно обиљежено и да сјећа на мучке злочине које је доживјело српско становништво.
Иза пројекта су стале локалне управе Дервента и Борд, те дервентска Градска борачка организација и СУБНОР, а на иницијативу потомка учесника Другог свјетског рата Васе Мичића. Према ријечима лужанског свештеника Драгана Зарића план је да радови буду завршени до 26. августа, када је планирано и служење парастоса за жртве из Другог свјетског рата, а чије су породице некада помен ближњима давале у Славонској Пожеги, на мјесту гдје су побијени.
– Циљ је да се трајно обиљежи мјесто гдје су наши преци посљедњи пут стајали живи и одакле су одведени у смрт – објаснио је Зарић.
Мичић је објаснио да је идеја да се у Спомен – парку за сваког настрадалог у бетонски прстен са плочицом на којој је записано име и презиме жртве засади стабло тисе које симболизује вјечност.
– С обзиром да за већину страдалих не знамо гдје су им тијела и како овдје нису њихови гробови, остала су нам само њихова имена и прилика да им садњом тисе подаримо вјечни живот – казао је Мичић додавши да је важно за душе преминулих да се не заборави да су надужно страдали.
Евиденција и подаци о овим злочинима сачувани су захваљујући свједочењима бившег логораша Душана Тривунчевића, који ипак није дочекао крај рата и Николе Чечавца који је записао своја сјећања, комбинујући их чињеницама и подацима које је прикупио радећи при војсци по завршетку рата.
– Усташе су имале договор да затворенике у логору у Славонској Пожеги и оне који су се налазили у вагону воза који је кренуо одавде, са мјеста гдје ће поникнути Спомен – парк, убију у исто вријеме. Тада је у вагону у Славонском Броду убијен 51 мјештанин околних села, док је неколицина преживјелих спасена. Како би се спријечило откривање злочина, воз са тијелима побијених српских цивила наставио је пут Славонске Пожеге гдје су, највјероватније, сви побацани у јаму – испричао је Мичић доживљаје и сјећања Николе Чечавца додајући да усташе за злодјела која су починили нису имале подршку својих сународника Хрвата.
У записима које је Никола Чечавац оставио својим потомцима описан је и дан страдања свештеника Милоша Петровића, прве ратне жртве у Лужанима што је био почетак погрома над Србима у овом дијелу Дервенте.
– Према утврђеној евиденцији из Босанских Лужана, Нових Лужана, Костреша и Барице тог 24. августа убијено је неколико стотина српских мушкараца, док је 25. августа заробљено мушко становништво Кулине, Грка, Поља и Вишњика који су побијени дан касније – записао је Чечавац који је вријеме до краја рата у овом селу описао као веома тешко и опасно.
Учешће
Допринос подизању спомен парка могу да дају сви суграђани који то желе давањем прилога у мјесној цркви у Босанским Лужанима, а један бетонски прстен са именом страдалог и стаблом тисе кошта 50 марака.