Старински рецепти за ајвар, парадајз сос, туршију или пекмез, којих се годинама придржава Зора Клашња, како сама каже, никада не издају, па сваке године зиму дочекује са мирисном и укусном, домаћом зимницом.
Иако је загазила у седму деценију, Клашња сама узгаја поврће и од њега прави зимницу. Све јој то, истиче, причињава право задовољство.
– Све што ми треба, све узгајам у својој башти. Дио поврћа оставим у замрзивач, али већину искористим за прављење зимнице. Још ме није омашила година, а да нисам правила ајвар, кувала пекмез и сок те припремила туршију – каже ова вриједна домаћица додајући да за зимницу не користи никакаве хемијске додатке, ни конзервансе.
– Моји домаћи сокови већ су постали познати. Правим их од вишње, шљиве, дрењине, шипка, те шљиве или хрена. И увијек правим двије врсте, са шећером или без шећера. Нађе се и понеки природни лијек, на примјер, сируп од бора који побјеђује у борби против кашља – испричала је Клашња.
С обзиром да је година била родна за паприке и воће, ове сезоне из кухиње ове домаћице највише тегли ће бити напуњено ајваром и пекмезом.
– Све што правим, правим у великим количинама, јер неколицину продам, а неријетко правим и по поруџбини – казала је Клашња додајући да њена зимница има рок трајања и по неколико година.
Сатараш из тегле
Зора Клашња подијелила је рецепт спремања сатараша за зимницу, те објаснила да је ранијих година исти складиштила у замрзивач, али да је далеко укуснији из тегле.
– Поврће за сатараш најприје треба пропржити у што широј шерпи до жељене густине. Врео сатараш паковати у загријане тегле, али тако да сво поврће буде потопљено. Тегле оставити у тамној просторији да се постепено хладе, а препоручујем и да се умотају у столњак или нешто слично, да тај процес хлађења што дуже траје, како би пастеризација имала ефекта – објаснила је она те додала да у сатараш ставља и кафену кашичицу шећера да „држи“ смјесу, а да се зачињава онда када се термички дорађује за дјело.