Када је пред крај календарске 1912. године група, за то вријеме авангардних и напретка и просперитета жељних Дервенћана, одштампала своје, дервентске новине, вјероватно ни слутила није да ће се многе генерације њихових суграђана поносити тим дјелом.
Наравно, у неким срединама много већим и јачим од Дервенте, новине су почеле да излазе и много раније, али нигдје се тај пелцер није примио као у Дервенти. И нигдје није тако „evergreen“ као у Дервенти.
Због тога ми, помало храбро, тврдимо да смо, уз београдску „Политику“, најстарије новине на Балкану. Најстарије које још увијек излазе и пуне странице дервентске историје, која је била бурна, испуњена успонима и падовима, почесто и крвава, али наша. И то је, скоро, па непроцјењиво. Ми у Дервенти, захваљујући Дервентском листу, имамо надохват руке, међу његовим страницама, све што се догодило међу нама, а имало је иоле некакву вриједност да буде забиљежено.
Наравно, нова времена доносе и нове потребе, нове навике, а и нове технологије, па тако те новотарије нису заобишле ни област информисања. И управо једна од тих новотарија умјетна или вјештачка интелигенција ово каже о Дервентском листу: „Дервентски лист, једне од најстаријих новина на Балкану, обиљежава значајан јубилеј – 113 година од објављивања свог првог издања. Први број, тада под називом „Дервентски котарски лист“, изашао је из штампе 12. децембра 1912. године. Новине су покренуте у аустроугарском периоду, а прво издање, штампано на латиници и ћирилици, коштало је осам аустроугарских хелера. Прва два броја су заправо штампана у Ријеци, након чега је у Дервенти отворена „Народна штампарија“. Први уредник листа био је Иван Радошевић.
Кроз своју дугу историју Дервентски лист је преживио три рата и бројне промјене политичких система и успркос свим изазовима опстао као хроничар локалних догађаја. Истраживања су открила да су новине излазиле све до 1918. године, а поново су обновљене 1952. године, иако привремено у Добоју“.
И све је тачно, осим посљедњих ријечи, мада и оне могу да се прихвате, али је очито да су подаци до којих је „машина“ дошла и за њу били помало збуњујући.
Неки нови правци и начини информисања сасвим сигурно неће заобићи ни Дервентски лист, а питање је времена када ће се појавити подкаст или радио о којем се много и дуго прича. Да би све то дошло до фазе реализације, потребно је испунити одређене предуслове, о којима руководство предузећа интензивно разговара са оснивачем, односно градоначелником и Градском управом.
Шта ће од тих жеља и планова бити остварено, показаће вијеме, али је сигурно да се програмско опредјељење неће мијењати, а оно гласи: „Дервентски лист се бави људима, појавама и догађајима на подручју Дервенте и људима, појавама и догађајима који имају интензивну везу или утицај на Дервенту“.
Штампа
Можда је најозбиљније признање за ово што ради Дервентски лист стигло недавно, приликом посјете много искуснијих колега из једне велике телевизије. Гледа човјек папире, гомилу ишараних и преправљених страница и каже: „Ово што ви радите, издајете штампано издање, то је једино право новинарство. Када изађе, ту преправки нема“, рече нам и не сумњајући колико важно признање нашем раду је изрекао.
3.000. број
Пред Дервентским листом је, за који мјесец, још један лијеп јубилеј, а то је издање које ће у заглављу имати број 3.000. И тај јубилеј ће бити обиљежен како доликује, на тренутак скретањем пажње на себе, умјесто на друге.