Поред бројних врста домаћих животиња које су свој дом пронашле у домаћинству Јеле и Видомира Станковића у Осињи, једна се врста издваја, вијетнамска свиња.
Прије двије године први пут су ову животињу добили на поклон од комшије и тада је могла да стане на длан. Иако су првобитно планирали да је оставе за „печеницу“, планови су се промијенили јер се чинило да је била доста мала. Хранили су је једнако као и остале свиње у тору.
– Тако је кренуло и онда је наша вијетнамска свиња на свијет донијела прасиће. Када сам први пут пробала месо вијетнамске свиње одмах сам примијетила разлику у укусу. Мени лично су слађе, укусније, а и маст је другачија. То се нарочито види када се маст намаже на кожу јер се кожа осуши и не остају трагови масноће за разлику од обичне домаће свињске масти – каже Станковићева додајући да данас због недостатка простора имају само једну свињу те врсте.
Ко жели да се бави узгојем вијетнамских свиња, сматра она, може да му се исплати. Она каже да сви који имају своју земљу и који воле да узгајају животиње за било какве потребе, око узгоја ових животиња ће имати мања улагања него за било коју другу врсту животиње.
– Вијетнамске свиње су исплативе и врло мало захтјевне животиње за узгој. Не треба их чувати, доста су самосталне јер се саме прасе и не захтијевају посебну његу, а и отпорне су. Ако су затворене буду дебље и имају више масти, а ако су пуштене у ограђени тор онда су меснатије – истиче ова домаћица.
Умиљате животиње
Јела Станковић додаје да су вијетнамске свиње занимљиве животиње и да их је лако припитомити и научити како да се понашају. Брзо усвајају навике, а често су умиљате и понашају се као и сви остали кућни љубимци.