У дервентском Дому здравља од 31. октобра биће доступна вакцина против грипа за све категорије осигураника чије трошкове вакцинације у потпуности сноси Фонд здравственог осигурања РС.
Вакцинација се обавља послије прегледа који обавља надлежни породични љекар, а право на бесплатне вакцине против грипа имају обољели од шећерне болести који примају инсулин, обољели од исхемијске болести срца са уграђеним стентом или бајпасом, пацијенти који имају уграђене вјештачке валвуле или пејсмејкер, као и обољели од хроничне бубрежне слабости, који су на третману хемодијализом.
– Бесплатну вакцину против грипа могу да добију и обољели од малигних болести који су завршили са хемиотерапијом и немају клиничких знакова болести, као и обољели од мишићне дистрофије и мултипле склерозе. Такође, вакцина је бесплатна и за дјецу лијечену од реуматске грознице са промјенама на срцу и цистичне фиброзе и особе које су примале хемиотерапију и немају клиничких симптома болести и особе са посебним потребама у колективном смјештају – казала је спцијалиста епидемиологије у Дому здравља др Милена Бјеговић Ђујић.
Она је подсјетила да је грип акутно вирусно обољење које узрокује вирус инфлуенце.
– Постоје три основна типа вируса од којих сваки има већи број подтипова. У подручјима са умјереном климом, гдје спада и наша земља, најчешће се од грипа оболијева током зиме и раног прољећа. Од грипа годишње оболи од три до пет милиона људи са тешком клиничком сликом, а сваке године грип однесе од 250.000 до 500.000 живота – навела је др Бјеговић Ђујић.
Вирус се лако преноси капљицама које се из уста и носа обољелих избацују током кијања, кашљања, говора, ваздухом, рукама и предметима из околине који су непосредно дошли у додир са секретом из уста и носа обољелих.
– Томе нарочито погодује дужи боравак у затвореном простору већег броја људи и слабо провјетравање просторија. Вирус путем слузокоже органа за дисање улази у организам, а дан до три послије тога долази до наглог пораста тјелесне температуре, болова у зглобовима и мишићима, опште слабости и малаксалости, цурења носа, болова у грлу, са израженим црвенилом и сувог кашља. Болест код већине завршава потпуним опоравком за седам до дест дана. Код посебно осјетљивих особа- мале дјеце, старијих од 65 година и особа које болују од озбиљних хроничних болести, могу се јавити озбиљне компликације, а најчешћа је је упала плућа. У ријетким случајевима инфекција вирусом инфлуенце може се завршити смрћу – презицирала је др Бјеговић Ђујић дајући препоруке за смањење ризика за преношење инфекције.
– Потребна је хигијена руку, нарочито прије јела, по повретку са јавних мјеста гдје се окупља већи број људи, након кијања и кашљања, учестало провјетравање просторија, те избјегавање затворених простора на којима се окупља велики број људи. Такође, неопходна је употреба једнократних папирних марамица за брисање носа и њихово одлагање у корпу за отпатке непосредно након употребе, као заштита носа и уста папирним марамицама приликом кијања и кашљања и њихово одлагање у корпу за отпатке одмах након употребе – нагласила је др Бјеговић Ђујић истичући да је вакцинација је најсигурнија и најефикаснија мјера превенције грипа.
– Ове године вакцина садржи четири типа вируса. Сваке сезоне се прави нова вакцина, која садржи оне типове вируса који се тренутно налазе у циркулацији у свијету. Даје се у једној дози. Дјеци која до сад нису била у контакту са вирусом препоручује се вакцинација у два пута са размаком од мјесец између доза. Потребно је да од давања вакцине протекне најмање 15 дана да би се развио имунитет на вирус грипа – објаснила је епидемиолог Дома здравља додајући да се вакцинација против грипа препоручује свима, а посебно старијим особама, дијабетичарима, обољелим од кардиоваскуларних и малигних болести, особама са хроничним обољењима плућа и хроничном бубрежнеом слабошћу.
– Вакцинишимо се како бисмо заштитили своје здравље и здравље својих најближих – поручила је др Бјеговић Ђујић.