Помагање другима велика је част и задовољство. Иако су прошле године и деценије од првих ангажмана у Црвеном крсту, елан и воља за чињење добра, и даље су јаки, а најјачи су када осјетимо да је наша пружена рука некоме заиста значила.
Ријечи су то дугогодишњих волонтера и чланова дервентског Црвеног крста Обрада Симића и Зорана Мишића којим су својим преданим радом заслужили највише признање Црвеног крста Републике Српске „Златни знак“.
Признања им је уручила Генерални секретар Црвеног крста РС Сњежана Ковач протеклог понедјељка послије сједнице Скупштине дервентске организације.
Обрад Симић дуже од пола вијека члан је Црвеног крста. Од 1968. године понио је бројна признања међу којима и Захвалницу Црвеног крста Југославије, те „Сребрни знак“ и „Златну значку“ Црвеног крста Југославије.
– Већ 54 године ангажован сам у Црвеном крсту и ова награда је за мене заиста значајна и велика, посебно што мало ко да доживи да оствари оволики стаж у овој организацији. Борио сам се, радио и још увијек имам жељу и елан као и првог дана, да помажем болесним, изнемоглим и свима онима којима је помоћ потребна, јер је то велика част и задовољство – рекао је Симић истакавши да нема јачег мотива за пружање помоћи од тога када видиш да је то некоме заиста значило.
– Највише ми је мотивацију давало то што сам осјетио и видио колико је хумано када помогнеш некоме коме је та помоћ заиста неопходна. Чак и ако немаш ништа да однесеш или донираш, некад је довољно да посјетиш особу, да јој пружиш руку, да осјети нечију топлину и да види да није заборављена, да неко о њему, његовом здрављу и животу мисли – казао је Симић истакавши да се жеља за чланством у Црвеном крсту родила још у ђачким данима.
– Када сам похађао основну школу у Агићима, негдје педесетих година, већ тада сам осјетио жељу за чланством у Црвеном крсту. То је било вријеме када су се оснивале ђачке кухиње по школама и имао сам срећу да будем изабран и за одбор ђачке кухиње, тако да ме то у почетку мотивисало. Био сам поносан и мислио да нема нико срећнији од мене, а приједлог за то је потекао од учитељице Милице Асентић. Једном приликом, уназад око двије године, ишли смо у посјету тада већ обољелој учитељици Милици и сјећам се радости и узбуђења када је видјела да сам ја дошао и то још увијек као члан Црвеног крста – присјетио се Симић.
Више деценијски стаж у Црвеном крсту и безброј хуманих дјела уписано је и уз име Зорана Мишића. Током 24 године као члан Црвеног крста, волонтер и добровољни давалац крви, Мишић је понио бројне захвалнице, а 2017. године „Сребрни знак“ Црвеног крста РС.
– Свако признање, а посебно највише признање републичке организације Црвеног крста, од великог је значаја. Наравно, ово признање ће ме мотивисати у даљем раду и активизму, као и до сада, а ово је само подстрек да наставим боље и активније дјеловање кроз Црвени крст – рекао је Мишић поручивши младима да се активирају на путу хуманости.
– Мене је углавном мотивисало задовољство наших корисника када видимо да смо некоме помогли и то је само по себи довољна мотивација за даљи рад. Свакако, желим и младима да поручим да треба да се укључе у нашу организацију, да помажу другима, јер тако чине добро и себи – казао је Мишић који је и потпредсједник Скупштине дервентског Црвеног крста.
„Златни знак“ Црвеног крста заслужују волонтери и истакнути појединци који својим несебичним радом и ангажманом на било који начин представљају оличење хуманости.
Залагање
Секретар дервентског Црвеног крста Радислав Кујунџић истакао је да је залагање свих волонтера, а посебно оних који броје вишедеценијски стаж, изузетно вриједно за ову организацију.
– Њихов рад је немјерљив у овој организацији и ово признање је доказ тог великог волонтерског и дугогодишњег рада. „Златни знак“ је круна коју су они оправдано заслужили – рекао је Кујунџић.