Постхумно одликовање не може вратити ни један положени живот, али се Република Српска њиме може барем дјелимично одужити онима који су у Одбрамбено – отаџбинском рату изгубили своје синове, супруге, очеве, браћу.
Поручено је то данас приликом уручења постхумних одликовања породицама 35 погинулих бораца Војске Републике Српске из Дервенте, чија имена су овјековјечена Медаљама заслуга за народ.
Одликовања је поводом крсне славе Војске РС и 15. септембра, Дана погинулих и несталих у Одбрамбено -отаџбинском рату РС, додијелила предсједница РСрпске Жељка Цвијановић за укупно 354 погинулих борца.
Радојка Смиљић постхумно одликовање примила је за супруга Слободана, који је 1995. године нестао на озренско – возућком ратишту и којег никада није пронашла и сахранила.
– Шест пута сам ишла на препознавање, али без резултата. Слободанови родитељи су 25 година чекали било какав глас о њему. Одликовање ми значи много, прије свега поштовање – рекла је Смиљићева додавши да је њена породица сахранила и њеног дјевера, који је такође био нестао у ратном вихору.
Да медаља заслуга за народ не може вратити сина, свјестан је Урош Продић, али може пружити утјеху и пронос.
– Мој син Бојан погинуо је 1994. године, а ово одликовање много ми значи – истакао је Продић, а с тугом и болом одликовање са именом свог супруга примила је и Недељка Аџић.
Да се Република Српска додјелом постхумних одликовања настоји одужити свима који су своје животе дали за њено стварање, истакао је замјеник градоначелника Синиша Јефтић.
– Република Српска се настоји одужити свима који су поднијели немјерљиве жртве за њено стварање. На овај начин његујемо културу сјећања на погинуле и отимамо од заборава њихове подвиге – поручио је Јефтић.
Предсједник Градске борачке организације Чедо Вујичић рекао је да су 33 одликовања додијељена на приједлог дервентске борачке организације, а два на приједлог Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС.
– Апсолутно смо свјесни чињенице да породицама које су изгубиле своје најмилије ни на који начин нико никада не може да одужи дуг, не може да учини ништа што би вратило њихове најмилије. Али, можемо оваквим гестама да умањимо њихову бол, да покажемо поштовање према онима који су нашу слободу и очување Републике Српске платили најскупље – рекао је Вујичић.
Инцијативу за додјелу постхумних одликовања покренуча је Борачка организација и Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС, а Медаље заслуга за народ додијељене су на приједлог Министарства рада и борачко – инвалидске заштите РС.
Постхумно одликовани погинули
борци из Дервенте:
– Аривуковић (Жарко) Петар
– Аџић (Госпава) Милован
– Аџић (Марко) Ђуро
– Бабић ( Стојан) Наде
– Бановић (Вид) Душан
– Бановић (Глигор) Ђорђе
– Бардак(Лазар) Илија
– Васић (Игњо) Вид
– Васић ( Љубо) Зоран
– Гојковић (Саво) Радомир
– Грабеж (Стојо) Жељко
– Дебељак (Вид) Слободан
– Ђекић (Благоје) Ђоко
– Ђуричић (Даринка) Ново
– Јовић (Срето) Милош
– Којић (Петар) Анђелко
– Малешевић (Недељко) Љубиша
– Марић (Никифор) Новак
– Милановић (Душан) Ратко
– Миличић (Жарко) Станко
– Милошевић (Сретко) Манојло
– Мливић (Расим) Аднан
– Његомировић (Стево) Жарко
– Пијетловић (Душан) Перо
– Продић (Урош) Бојан
– Рауковић (Недељко) Наде
– Савић (Ђорђо) Лазар
– Сјерић (Ново) Недељко
– Смиљић (Борко) Слободан
– Станковић (Недељко) Бранимир
– Терзић (Станко) Смиљан
– Удовчић (Митар) Миладин
– Цвијовић (Никола) Славо
– Кнежевић (Андриј) Весељко
– Кнежевић (Спасоје) Маринко.