Петорица Дервенћана, генерација 2005/2006. годиште, који су прве фудбалске лекције заједно савладавали у дресу „Текстилца“, граде успјешне каријере у клубовима у БиХ, Србији и Хрватској.
Муамер Хамзић, Благоје Ђураш, Срђан Башић, Немања Мартић и Саша Дувњак прије десетак година, као дјечаци, заједно су играли прве утакмице, славили побједе и туговали због пораза, учећи тајне фудбала. Њихов квалитет с временом су препознавали клубови широм регије, отварајући им своја врата.
Први из ове генерације који у 14. години постао члан другог клуба јесте голман Благоје Ђураш.
– Почео сам да тренирам фудбал у шестој години, вођен као и сви дјечаци, идејом да је то главни спорт. Јако брзо се искристалисала жеља да будем голман и тадашњи узор, који ми је то и дан данас, јесте Мануел Нојер. Све до 14. године сам бранио боје „Текстилца“, а онда сам искористио прилику и прешао у Фудбалски клуб „Крупа“. Убрзо ми је стигао и први позив за репрезентацију БиХ. Годину сам бранио за Премијер лигу БиХ за узраст до 15 година, да бих потом прешао у ФК „Спартак“ из Суботице гдје још увијек играм – испричао је Ђураш који је под кровом овог клуба бранио у омладинским и кадетским лигама Војводине и Србије.
– Највећи преокрет у каријери имао сам послије индивидуалних тренинга са Синишом Мркобрадом у Бањалуци и тада сам схватио да желим озбиљно да се бавим фудбалом – објаснио је Ђураш истакавши да је поред игре за већи клуб изазов било и пресељење у други град.
Мијењање дреса „Текстилца“ за дрес „Звијезде 09“ из Етно – села „Станишићи“ значило је селидбу и за Срђана Башића.
– У „Текстилцу“ сам прошао све селекције до сениорског узраста. Понуде за преласке у друге средине почеле су да стижу док сам био у кадетима, али сам се задржао јер сам сматрао да ћу добити шансу за први тим што се и догодило, а онда сам изабрао да заиграм за „Звијезду 09“ првенствено због амбиција клуба, као и амбиција и планова које су имали за мене – рекао је Башић додавши да су са преласком у Бијељину стигле и прве озбиљније повреде.
– Подршку породице сам имао сво вријеме, а посебно у периоду озбиљнијих повреда и због те подршке сам истрајао. Упркос свему, вратио сам се на терен и изашао као побједник из свих изазова, а потом сам прешао у ФК „Борац“ из Козарске Дубице који наступа у Првој лиги РС. Досадашњи период показао ми је да нисам погријешио – рекао је Башић.
Послије 12 година испуњених утакмицама, турнирима и пријатељствима у „Текстилцу“ Муамер Хамзић обукао је дрес ФК „Сарајево“ у којем игра и данас. Хамзић је са 16 година био најмлађи капитен у историји „Текстилца“, а на свим искуствима изразио је захвалност клубу, тренеру, а највише саиграчима.
– Послије успјеха у „Текстилцу“, прешао сам у „Сарајево“, клуб са богатом историјом и амбицијама, а што са собом свакако носи и одређени терет. Већ сам доживио много успјеха са овим клубом, као што је дупла круна коју смо освојили као јуниори, послије чега је дошао први позив у репрезентацију БиХ за коју сам дебитовао прошле године. Наравно, ту је још много тога што треба да научим, прођем, искусим али са искреном жељом и вољом вјерујем да могу да се ухватим у коштац са свим, јер мислим да су то кључни састојци за остварење снова – рекао је Хамзић.
У коштац са изазовима који су се нашли пред њим ухватио се и Немања Мартић који је прије двије године озваничио сарадњу са екипом НК „Истра 1961“ из Пуле, те се након девет година проведених у омладинским селекцијама „Текстилца“ овај млади фудбалер отиснуо у град на хрватском приморју.
– Имао сам срећу да сам добро играо на једној од утакмица, и то против Грачанице, гдје ме примијетио господин Дабић, а након тога услиједио је позив за почетак седмодневних припрема у Пули. Тада сам почео интензивно да се припремам, а у свему томе најважнија ми је била подршка породице, у првом реду, мајке која се због компликација са папирологијом морала доселити у Пулу – рекао је Мартић додавши да се у екипу јако добро уклопио, те да је фудбал још једном показао да не познаје границе, него само обогаћује живот искуством и пријатељствима.
Мартић тренутно игра у НК „Рудар Лабин“, а идућу степеницу у каријери види у НК „Јадран“ Пореч.
Пут кроз све селекције, као и његови саиграчи, прошао је и Саша Дувњак, који је заиграо и за репрезентацију У13 Републике Српске, а са 16 година постао је првотимац „Текстилца“ што му је, отворило врата других клубова.
– Поред неколико понуда које сам имао из клубова у БиХ, међу којима су били и премијерлигаши, добио сам позив из ФК „Војводина“ Нови Сад у којем и данас играм. По доласку у „Војводину“ и поред тога што сам прошао на припремама и задовољио својом игром, нисам могао играти званичне утакмице због регистрације. То ме није уназадило, јер сам и даље наставио да радим и стрпљиво чекао регистрацију, али је свакако било изазовно добити дозволу да наступам за овај клуб – рекао је Дувњак додавши да би и у будућности волио да носи дрес овог клуба.
Само ријечи хвале за упорност и рад ових младића имао је њихов тренер и руководилац Омладинског погона „Текстилца“ Дејан Плиснић.
– За њих могу рећи само најбоље, да су момци који су својим радом, трудом и жељом успјели да дођу до већег нивоа и надам се да ће тим путем и наставити. Током шест година колико сам им био тренер, доста смо тренирали, радили и трудили се, они су били упорни, а ова петорка се истакла као најупорнија. Мени је било уживање радити са њима – рекао је Плиснић.
Кадети
Ова петорка у дресу „Текстилца“ наступала је у Омладинској лиги БиХ у кадетској селекцији када су освојили титулу вицешампиона БиХ која окупља око 130 екипа, а чему је претходила титула првака лиге Сјевер А. За своје успјехе у том периоду, цијели кадетски састав „Текстилац“ је крунисан титулом најбољег спортског колектива града Дервента за 2021. годину.