Обичаји и традиција прослављања највећег хришћанског празника Ускрса испуњавају дом Вере и Илије Данкића у Беглуцима, којима празновање у родном крају, уз њихове најмилије и пријатеље, посебно испуњава душе.
Данкићи су породичну кућу у Беглуцима почели да обнављају 2006. године, када су се послије рата и вратили из Хрватске, и од тада празнике дочекују у родном крају.
-Упознали смо се у средњој школи 1973. године. Вера је била први разред, а ја трећи. Три године касније вјенчали смо се и почели живјели у Беглуцима. Ту смо жељели да оснујемо своју породицу, а брак су крунисале наше двије кћерке. Радили смо у свом „Опел“ сервису и лијепо смо живјели. Никад нисам помислио да бих отишао из Дервенте, јер смо складно живјели, међу својим Дервенћанима, радили и стварали наш град. Ништа нам није недостајало – испричао је Данкић додавши да никада није престала да постоји жеља да се врате у Дервенту.
-Овај ваздух и земља, живот овдје је нешто непроцјењиво, а посебно када нам долазе у посјету кћерке, унучићи и пријатељи. Свима њима су наша врата отворена, а посебно за празнике када и треба да се окупљамо – рекао је Данкић.
Вера додаје да су дани пред Ускрс испуњени посебном радошћу.
-Раније сам постила много више, а сада петком током припреме за Ускрс. Имамо и Пут крижа, што јако поштујемо и ако не одем у цркву, читам и молим се код куће – рекла је Вера која посебну пажњу посвећује припреми ускршње трпезе.
-Нисмо никад напустили обичаје, без обзира гдје смо били и увијек смо вољели да окупљамо људе, не само католике. Некада нам за трпезом буде и двадесетак људи. Свакако, тај празник, као и друге, сам научила обиљежавати онако како ме мајка упутила. Раније смо ишли ми код својих родитеља, а сада смо ми та сигурна лука за окупљања. На трпезу стављамо домаћи крух, кухану шунку и офарбана јаја, чему се дјеца највише радују – испричала је Вера.
Вјерници католичке вјероисповијести у недјељу, 31. марта, прослављају највећи хришћански празник, Ускрс.
Обнова
Осим свог имања, које су обновили послије ратног вихора, Данкићи су помагали и враћање живота у овај крај.
-Свим мјештанима, ако нисам помогао, нисам ни одмогао. Увијек смо се трудили да удахнемо живот селу, а с обзиром да су Беглуци и Градац раније били једна мјесна заједница, настојали смо да вратимо живот у оба села. Надамо се да ће у наша домаћинства стићи и питка вода – рекао је Данкић.
