Раденко Васић из Дријена већ 12 година успјешно производи расад паприке и парадајза, а у стакленику и пластенику који се протеже на 1.000 квадрата узгаја саднице које послије за трпезе многих домаћинстава дају сочно и здраво, домаће поврће.
На Васићевом имању ових дана има мало времена за предах, јер је јек сезоне са производњу расада. Како каже овај пољопривредник, сјеме поврћа у фебруару сади у „контејнере“, а у марту је већ спремно за пикирање у чаше, док је прва седмица априла резервисана за садњу расада у пластеник.
– Пласетник никада није празан. Претходних година сам преко зиме засађивао рани кромпир, али је проблем пронаћи квалитетно сјеме у то вријеме, па сам ове зиме засадио зимску зелену салату и њу сам обрао у јануару, а већ је вријеме да и прољећну берем, јер пластеник морам да припремам за пикирање расада – казао је Васић који сво произведено поврће пласира у „Корт маркетима“.
Васић у прољеће засади 7.000 садница, и то паприка врсте „бибик“ која је тренутно најтраженија на нашим просторима, те парадајз „пинк турски“ и „вива израелски“ али има и саднице домаћег парадајза. Половину засађеног расада продаје својим сталним муштеријама, а остатак засађује у пластеник за даље третирање и узгајање готовог производа.
Читав процес производње расада, али и поврћа на Васићевом пољопривредном добру, одвија се контролисано.
– Најважније је заштити биљку када се пикира, те прве седмице када се засади у пластеник. Ја тада расад прихрањујем и штитим од племењаче и других болести и због тога немам проблема – каже Васић.
Од сијања сјемена, па до брања готовог производа све ради сам
Понекад неко од укућана помогне, али већину посла сам радим – каже Васић те истиче да за проширење посла има услова, јер хране увијек треба без обзира на ситуације као што је тренутна коју је изазвао корона вирус.
Ипак, додаје највећи проблем представља чињеница да је све мање људи који су способни и желе да раде. Велики подстрек представљају, истиче, подстицаји, без којих тешко да би његова производња могла да опстане.
Некад и сад
Раденко Васић, поредећи начин рада у вријеме када је почињао да се бави пољопривредном производњом и сада, истиче да је могућност зараде данас много мања.
– Када сам почињао да се бавим овим послом, цијена готовог производа била је иста као и сада, али цијена репроматеријала је била дупло јефтинија, па тако за исти обим посла, много се мање зарађује – казао је Васић.