Како за сада стоје ствари, година „мирише“ на родну када су у питању житарице, с обзиром да су усјеви у више него добром стању.
Пшеница се, према ријечима ратара, за сада веома добро држи, јечам лијепо напредује, а не заостају ни кукуруза и соја.
Иако је због кишног и хладног прољећа сјетва прилично каснила, „извукли“ су се и озими и прољећни усјеви, а на оним парцелама на којима су усјеви правовремено прихрањени и третирани против корова, стање је више него добро.
У „Пољопривреднику“ који има највеће парцеле под житарицама на подручју Дервенте кажу да очекују натпросјечан принос када је ријеч о јесењим културама.
– Никаквих проблема са усјевима до сада није било. Временски услови су били и више него погодни, и како сада ствари стоје, очекујемо рекордан принос пшенице – казао је директор Златко Микеревић.
Слична ситуација је и код мањих произвођача. Жељком Ћудићем који има око десет дунума под пшеницом, а исто толико и под кукурузом, те пет дунума засијане соје, каже да је био скептичан на почетку сјетве, али да су се усјеви добро „извукли“.
– Нисам уопште био оптимистичан када је сјетва била у питању, прије свега јер сам све културе засијао прољетос и то са закашњењем због обилних и честих падавина, али ситуација на парцелама је више него добра – објаснио је Ћудић додавши да очекује и више него добар принос.
– Мислим да ће овогодишња жетва покрити потребе домаћинства – рекао је овај произвођач.
За разлику од Ћудића, Далибор Гаџа из Босанских Лужана сав принос пласира, а ове године се нада бољој откупној цијени пшенице и соје него лани.
– Управо због тога сам се одлучио да усјеве спремим у силосе и сачекам повољнију цијену. Подстицај је добар, регресирано гориво такође добро дође, само је цијена протеклих година била веома ниска, а ми смо били приморани да продајемо у моменту када је „скидамо“ са њиве – казао је Гаџа додавши да поред тога што све иде ка томе да ће година бити родна очекује и добру откупну цијену.
Да је пшеница у добром стању и да се може очекивати добар род потврђују и стручњаци.
– Што се тиче тренутног стања озиме пшенице, можемо бити задовољни с обзиром на здравствено стање биљке, посебно листа заставичара и класа – рекао је Драган Зарић из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди.
У Републици Српској под пшеницом је засијано 45.000 хектара.
Подстицај
Пшеницу као стратешку културу подржава ресорно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде са 300 марака по хектару засијане површине и регресираним горивом.