На празник Богојављење Станоје Симић из Доње Лупљанице 20. пут предводиће литију носећи Часни крст у опходу око Саборног храма Успења Пресвете Богородице, заокружујући двије деценије часне и радосне традиције.
Овај Лупљаничанин са много емоција присјећа се 2004. године када му је први пут припала част да буде начелу богојављенске литије.
– Уочи тог Богојављења појавила се јака воља и жеља да понесем Часни крст и будем на челу богојављенске литије. Сјећам се да је било надметање између присутних вјерника коме ће припасти част у литији носи Часни крст који се затим спуштао у Укрину и за њега су пливали храбри млади људи. Тако сам започео ову веома радосну обавезу која ове године пуни 20 година – испричао је Симић који свако Богојављење од тада ишчекује с посебном радошћу.
– Тај празник је за мене нешто посебно. Испуњава ме радошћу. Долазак на литургију и заједничка молитва са многобројним вјерницима, а потом и литија, а раније и пливање у ријеци за Часни крст, човјеку даје неко посебно осјећање – признаје Симић присјећајући се и времена када због пандемије корона вируса није било дозвољено окупљање вјерника, што му је посебно тешко падало.
Иако част предвођења литије која му је указана, у његовом животу представља једну од најдражих обавеза, нарушено здравље изискује промјену навика.
– Осјећам да више нисам способан да будем дио ове лијепе традиције. Здравље ми је нарушено и још ове године бићу на челу литије. Волио бих да неко млађи преузме ову част, ко буде имао вољу и жељу. Има доста младих уз нашу цркву и Богу хвала да је тако – поручује Симић који пензионерске дане, послије четири деценије рада у Њемачкој, проводи у родној Доњој Лупљаници.
Порука
Станоје Симић један је од вјерних приложника православних храмова у Дервенти, али настојао је да помогне и људима који живе у тешким условима.
– То ме увијек испуњавало и трудио сам се да будем уз нашу цркву и суграђане када је потребно – рекао је он.