Љубиша Пијетловић из Црнче, иако има само 12 година, већ је спознао многе потешкоће живота, научио да брине о домаћинству, те да помаже слијепој мајци и да његује болесну баку.
Овај вриједни дјечак, који похађа седми разред, ученик је за примјер. Све школске обавезе са лакоћом рјешава, иако код куће обавља послове који приличе одраслим ученицима, а никако дванаестогодишњаку. Без обзира на то, Љубиша се ни на шта не жали, веома је скроман, али и изузетно вриједан дјечак.
Захваљујући помоћи добрих људи и суграђана, док о којем брине, данас је услован.
– Заиста сам одушевљен колико има добрих људи. Мноштво њих ми је припомогло у акцији да у кући имамо воду. Нико ништа није наплатио, од копања канала, па до пумпе за воду и прикључака, све су ми донирали – казао је Љубиша испричавши да му неријетко суграђани доносе храну и гардеробу.
– Захвалан сам свима који имају разумијевања за моју животну ситуацију. Мени је највећи проблем припремање хране, јер мама не види, а ја нисам баш вјешт, те ми увијек добро дође конзервирана храна – додао је он истичући да се труди да се у сваком послу нађе мајци.
– Трудим се колико могу. Слушам мајку пажљиво и радим све што ми се каже. Поред потешкоћа око припремања хране, она не може да обавља ни остале кућне послове, као што је ложење ватре, чишћење, прање. То су све моје обавезе. Иако зна да буде тешко, успијевам да ускладим школске и кућанске обавезе – објашњава Љубиша те истиче да му је све много лакше од када има питку воду у кући, јер је до недавно носио воду са извора.
Иако има тек 12 година, овај дјечак каже да је већ изабрао свој животни пут.
– Иако је живот на селу такав какав јесте, никада нисам пожелио да се селим из куће у којој сам рођен и у којој сам одрастао. Још давно сам одлучио да ћу остати у селу и да ћу се борити да „станем на ноге“. Надам се да ћу се моћи одужити свима који су имали слуха за моје потребе – казао је Љубиша који сања да се бави пољопривредом.
– Маштам о томе да ћу једнога дана моћи себи да купим трактор и да ћу са њим да зарадим да могу да имам солидно пољопривредно имање, мноштво домаћих животиња и да ћу од тога моћи лијепо да живим – прича овај скромни дјечак те додаје да увелико учи од комшија како се припрема земљиште за сјетву.
– Сви знају да сам велики заљубљеник у пољопривредну механизацију, те ми комшије редовно дају да и ја мало орем, зубим или фрезам под њиховим будним оком -казао је Љубиша.
Хуманост на дјелу
У акцији коју је провео Савјет ученика Стручне и техничке школе у оквиру новогодишње акције „Један слаткиш – једно дијете“, Љубиши је уручени поклони, те 600 марaка.