Видосава Милојевић рођена је, одрасла, удала се и читав свој вијек проживјела у Рапћанима, а кроз десету деценију живота корача с осмијехом на лицу.
Иако је напунила 94 године, ова бака позната је по ведром духу и збијању шала на свој рачун, а жеља за животом и ентузијазам за рад, не напуштају се.
Бака Вића, како је њени одмила зову, плетењем „убија“ досаду у зимским данима, док су током љета два пластеника њена брига. Сије, копа и плијеви поврће, а по природи је и веома радознала.
Имала је још три сестре и два брата, отац је погинуо у Другом свјетском рату, младост је провела радећи у пољу за тадашње земљорадничке задруге, раме уз раме са мушкарцима. Дуговјечност је, како каже, наслиједила од мајке која је доживјела 96. годину.
– Увијек смо радили, и то тежак посао. Мајка је била јако способна жена и никад није дозволила да нам недостаје хране – сјећа се ова насмијана бака додајући да је њена мајка увијек тежила ка томе да у кући владају љубав и слога, што је пренијела на њу, а она исте те вриједности је усадила и тројици синова.
– Имам три сина, три снахе и седморо унучади и троје праунучади и јасно сам им рекла да се за мог живота нико од њих не смије посвађати – признаје ова бака.
Видосава је похвалила и своје снајке, али јој је најдража она што живи са њом, коју зове „кућна снајка“. Признаје да с њим често зна да попије ракију, како у шали каже, да им отвори апетит.
Када се удала, имала 24 године, а мужа је упознала радећи на њиви.
– Ашиковала сам са једним момком, али је он када је пошао у војску од мене тражио да га чекам. Мени се указала друга прилика и ја одлучим да војнику вратим вјеренички прстен и удам се – исприча она признавши да се није покајала, а ни погријешила јер је са својим брачним партнером имала лијеп живот, док њен несуђен муж није никада поштовао своју жену и женио се више пута.
Цијели живот ова времешна бака је живјела од пољопривреде, радећи за дневнице, али и узгајајући стоку.
– Држали смо краве, имамо и их и данас, само је снаха сада преузела бригу о њима. Али ја, од када сам дошла у Милојевиће, бринула сам о кравама, музла их и продавала млијеко и сир од Рапћана до Дервенте – објашњава бака Видосава додајући да је посљедњи пут у болници била 1958. године, када је родила трећег сина.
Ова насмијана бака, удовица је већ годинама, а против свих недаћа и невоља борила уз шалу и осмијех.
– Увијек сам вољела да поиграм у колу, а у младости сам се мало бавила и фолклором. Сада су ме мало стигле године, па цупкам раменима – додаје бака Видосава.
Школа
Бака Видосава нема завршен ни један разред школе. У њено вријеме организовани су се кратки курсеви, али она никад није била заинтересована, али и да су у то вријеме курсеве много више похађали момци него дјевојке.
– Како ја тамо да сједим и учим, а момци куцају на прозор и намигују – рекла је ова времешна Дервенћанка објашњавајући да јој је послије било криво што је напустила курс.