За најскупљу кућу, која је продата прошле године у Српској, купац је издвојио вртоглавих 620.000 КМ, а овдашњем раднику са просјечном платом требало би чак 54 године да отплати ову некретнину.
Површина ове куће која се налази у Бањалуци је 133 квадрата, док се земљиште уз објекат простире на 530 квадрата.
Према подацима Регистра цијена непокретности, који води Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП), на подручју РС лани је регистровано укупно 9.341 купопродајни уговор, а прометовано укупно 19.064 куће, стана, земљишта и других непокретности. Укупна остварена цијена износила је 421,18 милиона КМ.
Иако је, увидом у поменути регистар, видљиво да некретнине у Бањалуци достижу највише цијене у Српској, најскупљи стан по метру квадратном прошле године продат је на Јахорини.
– Цијена најскупљег прометованог стана по метру квадратном у прошлој години износила је 4.446 КМ, а његова површина износила је 35 квадрата – казали су у РУГИПП-у.
Додали су да је цијена најскупљег прометованог стана укупне површине 155,17 квадрата са три помоћне просторије износила 386.615 КМ и он се налази у граду на Врбасу.
– Цијена најскупљег прометованог пословног простора у РС по квадрату износила је 6.636 КМ, а чија је површина 21,85 метара квадратних. Цијена најскупље прометованог пословног простора у РС износила је 672.313 КМ, а он се налази на двије етаже укупне површине 604,87 квадрата – стоји у регистру.
Цијена најскупљег прометованог пословног објекта у РС, површине 1.038 квадрата, износила је 2,88 милиона КМ, а купац је уз њега добио и земљиште од 10.993 квадрата. Најскупље прометовано грађевинско земљиште налази се у Трнову.
Највише купопродајних уговора склопљено је на подручју Бањалуке, Бијељине, Требиња и Источног Новог Сарајева. У РУГИПП-а су навели да промета непокретности лани није било у Берковићима, Купресу, Крупи на Уни, Источном Мостару и Источном Дрвару.
Предсједник Управног одбора Удружења посредника у промету некретнина РС Предраг Тешић истакао је да лани продато више некретнина у односу на годину раније.
– Вирус корона није утицао на становнике Српске коју су лани имали у плану продају или куповину неке некретнине. То је тренд и у региону – казао је Тешић.
Додао је да би ове године, с обзиром на то да пандемија и даље траје, могло доћи до стагнације.
– Више нисмо сигурни шта ће се дешавати, јер пандемија не посустаје па су људи постали обазривији и несигурнији – казао је Тешић.
Додао је да провизија агенција за промет некретнина, упркос кризи, остала непромијењена, али су продавци зато још прошле године полако почели да подижу цијене.
Извршни директор Удружења економиста РС СЊОТ Саша Грабовац истакао је да, имајући у виду епидемиолошку ситуацију и неизвјесност, становници Српске избјегавају да инвестирају у нове послове, док су у банкама ниске каматне стопе на штедњу, због чега куповина некретнина дјелује као најсигурнији вид улагања.
– Пандемија није свима помрсила пословне планове. Напротив, поједине компаније и физичка лица су чак повећали своје зараде тако да постоји значајан дио оних који имају новца да инвестирају у некретнине – казао је Грабовац.
Евиденција
Из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове подсјетили су да се подаци о прометованим непокретностима у локалним заједницама РС прикупљају од 2017. године.
– Од почетка 2017. до краја прошле године регистровано је укупно 42.834 купопродајна уговора у којима је прометовано 81.084 непокретности, чија је укупна остварена цијена 2,24 милијарде КМ – истакли у РУГИПП-у.