Знање и вјештине спасавања на брзим водама и у поплавама, као и управљање веслачким чамцем, прошле године усвојила су три припадника Ватрогасно – спасилачке јединице, а истој обуци ове године приступила су и два припадника Цивилне заштите.
Обуку која се састојала из теоријског и практичног дијела на ријеци Врбас и ове године одржао је лиценцирани инструктор Александар Пастир из организације „Rescue 3 Europe“.
Дервенћани који су успјешно завршили обуку кажу да су сада много спремнији да препознају опасности које вода носи и да благовремену реагују.
– Ова обука ми је избистрила ставове, јер сам до сада у акцијама спасавања био срцем, као и већина нас који смо одрасли на Укрини и били смо вољни помоћи. У неколико дана обуке схватио сам на који начин је најбоље реаговати, како се понашати у води и које опасности она може да донесе – казао је Славиша Ристић додавши да је пливање у Врбасу био посебан изазов.
– Врбас је веома хладна ријека и није лако у њој пливати. Учествовао сам у спасавању за вријеме поплаве у Добоју, као и код нас у Дервенти и сада знам како бих правилније реаговао. Ово је заиста обука за похвалу, јер имамо људе и инструкторе у Српској који су спремни да своје знање пренесу на друге – оцијенио је Ристић.
Исти ниво обуке спасавања лани су у октобру прошли и ватрогасци Милош Наградић, Маринко Ковачевић и Никола Тодорић.
– Обуку смо положили у групи од 20 припадника цивилне заштите из Добоја, Теслића, Брода, Станара и Лопара и овај ниво је заиста најпотребнији, с обзиром на наше подручје. Похвално је што нас обуче од самог почетка, понашања у води, везивања чворова, па даље – казао је Наградић на којег је посебан утисак оставила обука управљања чамцем.
– Ишли смо нас три – четири са чамцем, инструктори су пливали напријед, а ми смо морали да се трудимо да допливамо што прије до њих. То је била само једна од симулација могућих ситуација – додао је Наградић, а Ковачевић је додао да је један од главих акцената обуке стављен на комуникацију.
– Морали смо да будемо сконцентрисани читаво вријеме, јер ако неко не може испливати, обавеза других је да му помогну бацањем конопца или на неки дргуих начин. Велики фокус је на комуникацији, тако да при спасавању разговарамо са цивилима, да их смиримо, сазнамо да ли су повријеђени и слично – казао је Ковачевић оцијенивши да ће нека усвојена знања добро доћи и при тражењу несталих особа у води.
У Ватрогасно – спасилачкој јединици Никола Тодорић ради нешто више од годину, а на обуку је упућен готово чим је постао ватрогасац.
– Иако сам тада био нови у послу, није ми било тешко проћи кроз обуку, не плашим се воде нити препрека које су нам постављали у води. Најизазовнији дио обуке за мене је био посљедњег дана, када смо се по двојица спуштали у чамцима кроз брзаке. Милош и ја смо били посљедњи чамац и сва опрема је била са нама, тако да нисмо смјели да се преврнемо – казао је Тодорић.
Обуку за спасиоце на брзим водама финансирала је Републичка управа цивилне заштите, а свима који су је прошли отворена је могућност напредног курса.
Опрема
Лиценцирани спасиоци у Дервенти истакли су да су током обуке имали непропусна заштитна одијела, те да су такође обучени и како се облаче.
– Било би идеално да лиценцирани спасиоци на располагању имају комбинезоне, кациге, конопце, односно сву потребну опрему коју су користили и током обуке – сложни су дервентски спасиоци.