Друштво

Од пољопривреде
се може живјети

Млади не треба да бјеже од пољопривреде, јер свако ко је вриједан и хоће да ради, од тога може да живи, каже Ратко Марјановић из Велике Сочанице који се успјешно бави свињогојством.

Газдинство његове породице познато је широм Дервенте, а тридесетдеветогодишњи Ратко одлучио је да послије завршених студија настави да ради на свом огњишту.

– Након завршетка факултета вратио сам се кући и не помишљам отићи одавде, не само зато што сам овдје рођен, већ због тога што сматрам да млади имају све могућности да опстану на овим просторима. Код своје куће је најбоље. Био сам у иностранству, код супруге у Италији и видео сам како се живи тамо. Свугдје си странац, а само на своме, свој – каже Марјановић чије газдинство је орјентисано на свињогојство.

– Раније смо имали овце, а сада држимо седам прасилица у фази приплода и три које тек треба први пут да се опрасе. Свака прасилица у просјеку даје 15 до 20 прасића и то је чак  више од очекиваног. Оплодња је природна, односно имамо мужјака за приплод. Тренутно имамо око стотину прасића на фарми – каже Марјановић који се о фарми брине заједно са родитељима.

Захваљујући модернизацији фарме, узгој свиња је увелико унапријеђен.

– Прије седам година смо увели централно гријање на фарми и на томе је отац инсистирао. То се показало као добра одлука, јер сада имамо мали степен угинућа, боља је приплодност, успјешније прашење и сам тов – каже Марјановић додајући да свиње углавном пласира на тржиште Дервенте и да влада добра потражња.

Његова породица већ годинама се бави и производњом и прерадом житарица, по чему су познати у ширем региону.

– Бавимо се и млинарством и пекарством. У склопу свега тога је и менаџмент продаје на чему сам ја највише ангажован. Продаја је углавном орјентисана на Дервенту, гдје имам стабилно тржиште, а дио житарица буде пласиран и у окружењу – каже Марјановић додавши да обрађују око 40 хектара земљишта.

Његов старији брат се бави узгојем рибе и то конзумног шарана у рибњацима у Великој Сочаници, на Билећком језеру и једним дијелом у рибњаку у Прњавору, а најмлађи брат са породицом живи у иностранству.

Марјановић је један од тридесетак пољопривредника млађих од 40 година којима је Градска управа обезбједила додатних 20 одсто подршке на подстицаје које добијају.

– Много значи поршке породице, али и Градске управе Дервента у виду подстицаја за свињогојство – истиче Марјановић који млађим генерацијама поручује да треба да траже занимање које им иде од руке.

– Човјек треба да се преорјентише ако му не иде неки посао – додаје он.

Цијене

Да су цијене прасића значајно „скочиле“ потврђује и Марјановић. Разлог је, објашњава, поскупљење житарица, понајвише због виших трошкова производње.

– Килограм живе ваге прасића креће се од 7,50 до 8,50 марака, док је, на примјер, у Жепчу већ девет марака. За Нову годину и Божић имали смо и несташицу прасића без обзира на више цијене – рекао је Марјановић.

Related posts

Подржимо рад јавних
кухиња на Косову

Derventski List

ДРУГАРИ ИЗ „БАМБИЈА“ ВЈЕЖБАЛИ У ФИТНЕС ЦЕНТРУ „BODYART“

admin

У НОВИ ПАРК СТИГЛЕ СПРАВЕ ЗА ДЈЕЦУ

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još