ИЗДВОЈЕНОНовости

БРЕНДИРАЊЕМ ЗАШTИТИТИ ДОМАЋУ ПРОИЗВОДЊУ (ФОТО)

Министар трговине и туризма Драгица Ковач отворила је данас у хотелу „Бисер“ конференцију „Брендирање домаћих производа – Наше је боље“ на којој су предавачи из области маркетинга представили значај и начине брендирања, а привредници из Дервенте, али и добојске регије представили су своје производе.

Ковачева је у свом првом званичном доласку у Дервенту, а након дегустације производа и упознавања са излагачима, поручила да је интерес привредника за брендирање велики, те да су конференције прилика за размјену искустава и стицање познанстава ради могуће сарадње.

  • Поносна сам што сам видјела и пробала поједине производе и не сумњам да ће овакви производи, који су заиста аутентични и јединствени, путем брендирања имати успјешну продају на тржишту. Вјерујем да ће наћи своје мјесто код купаца – казала је Ковачева.

Начелник општине Милорад Симић истакао је да је велика част организовати овакав догађај на којем се с поносом показују домаћи производи.

  • Ако макар један производ успије да добије онај прави сертификат, онда смо ми успјели. Преплавило нас је много тога са стране и често се заборавимо, стављајући у приоритет нешто што није наше и није домаће. Ипак, морамо се сложити да је наше најбоље. Дервента је мало чудо, у којој послује више од 800 пословних субјеката, који запошљавају одређен број људи, чак и по више од 1.200 радника. Имамо тридесетак страних компанија и производи углавном иду у иностранство и показатељи су такви да смо се сврстали у једно повољно привредно окружење у региону – рекао је Симић.

Ово је друга конференција о брендирању која је одржана у Дервенти, што, како је истакнуто, није случајно. Циљ је да се појам бренда што боље приближи широј јавности, јер брендиран производ постаје препознатљив.

Представници министарства, локалне управе и привредници размијенили су и мишљења о овој области, те размотрили могућности за бољу заштиту аутохтоних и осталих домаћих производа.

Власник фабрике обуће „Санино“, у којој је запослено око 850 радника, Радован Пазуревић захвалио се Министарству трговине и туризма на прилици да домаћи привредници покажу своје производе и што иницирају да се покуша урадити властити производ.

– Такве фирме, које стварају свој производ, имају далеко већу шансу да се у свијету могу афирмисати, а ми смо ту до сада били поприлично инертни. Мислим да је ово права прилика да се покренемо и покушамо урадити нешто од чега би сви имали корист. За то треба имати и подршку и помоћ институција и искрено се надам да ћемо у догледно вријеме успјети да заштитимо неке наше производе – додао је Пазуревић подсјећајући да се у „Санину“ годишње произведе више од 1,7 милиона пари обуће за извоз.

– Штета је што се сви ти производи раде од робе из иностранства и што ништа од онога што обрађујемо није производ руку или маште људи са домаћег подручја. Наша шанса је управо у томе да радимо супституцију увоза, да покушавамо нешто урадити на домаћем тржишту. То је мукотрпан посао, али без тога дефинитивно нећемо успјети да опстанемо, рекао је Пазуревић.

Предавање у оквиру конференције одржали су и представници Рафинерије уља „Модрича“, а помоћник министра Душка Тегелтија позвала је привреднике да се обрате министарству и предлажу мјере које сматрају да треба да се нађу у прописима, те подсјетила да је у току израда новог закона о трговини.

„Наше је боље“

Министарка Драгица Ковач подсјетила је да се осим конференција проводе активности кроз кампању „Наше је боље“, чији је циљ да се развије свијест купаца о значају куповине домаћих производа, јер се тим даје подршка развоју домаћих произвођача, запошљавању домаће радне снаге и смањењу спољнотрговинског дефицита. Осим тога, као веома важну активност министарства издвојила је издавање билтена „Најбоље из Српске“.

 

 

Related posts

„Женско срце у шињелу“ прича о исконској храбрости

admin

ПРИКУПЉЕНО 95 ДОЗА КРВИ

admin

ЛОШ ГОВОР

admin

Ova web stranica koristi kolačiće za poboljšanje vašeg iskustva. Pretpostavljamo da se slažete s ovim, ali možete odustati ako želite. Prihvatam Pročitaj još