Поједине банке у БиХ обавијестиле су своје клијенте који имају кредите са промјењивом каматном стопом да ће им камате бити веће због раста вриједности еурибора.
Еурибор биљежи благи раст у посљедње вријеме, али ријеч је малим промјенама које барем за сада битније не мијењају вриједност европске међубанкарске стопе. Због тога и разлике у рати кредита за клијенте који имају уговорену промјењиву каматну стопу могу бити минималне. Ипак, чини се да је ово загријевање за промјену кључне каматне стопе коју банке очигледно с нестрпљењем очекују.
Септембар ове године тренутно се наводи као кључни мјесец у којем би Европска централна банка требало да промијени кључну камату, а што би онда значило и значајнији раст еурибора ,а самим тим и каматних стопа на кредите.
Посљедње изјашњавање Европске централне банке о овим питању било је да ће каматне стопе остати на својим садашњим нивоима „барем до љета 2019“, али и да ће стопе остати непромијењене „у сваком случају све док је то потребно како би се осигурала континуирана конвергенција инфлације на нивоу који је испод, али близу два одсто у односу на средњорочну вриједност“.
Без обзира да ли ће Европска централна банка донијети одлуку о промјени политике камата или не у септембру, многи банкари и економисти тврде да ће период ниских каматних стопа још дуго остати на снази, иако се њихов раст у наредном периоду може очекивати.
Андреас Треицил, први човјек Ерсте банке, тако је у недавном интервјуу за аустријски Куриер казао да „ћемо морати да живимо са веома ниским каматним стопама у наредној деценији“.
– Чак и ако дође до повећања каматне стопе на крају године, у најбољем случају ће нестати негативна стопа депозита за банке код Европске централне банке – истакао је он.
Највећи дио кредита у БиХ, односно 54,1 одсто, везан је валутном клаузулом за евро, што значи да ће бити погођен растом еурибора.
Према подацима Централне банке БиХ, од укупних 19,5 милијарди КМ датих кредита, 10,5 милијарди КМ је индексирано у европској валути. Од тога, 5,6 милијарди евра чине кредити становништву, 4,2 милијарде КМ приватним предузећима, а 261 милијарда КМ јавним предузећима.