Желим да, када завршим студиј социјалног рада, помажем угроженим породицама, као и болесној дјеци и дјеци с потешкоћама у развоју, другим ријечима, желим да се бавим једним хуманим послом.
Рекао је ово у разговору за „Независне новине“ Милош Којић, будући студент социјалног рада на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци, који је, иако слијеп од рођења, на пријемном испиту на факултету остварио најбоље резултате, те се нашао на самом врху ранг-листе студената примљених на овај студијски програм.
Како каже овај деветнаестогодишњак из мјеста Цапарде, код Зворника, није очекивао овако добар резултат на пријемном испиту, те да је био изненађен када су му са свих страна почеле стизати честитке.
– Нисам вјеровао да ћу бити први на ранг-листи, али када су ме обавијестили да сам први, био сам пресрећан. Почеле су да ми стижу разне поруке од мојих професора из Дервенте и мојих другара, родбине. Због тога сам касније био мало збуњен, јер су ме сви звали као да сам постао нека славна звијезда – искрен је Којић, који наглашава да му је у свему томе највећу подршку давала породица, која је уз њега била на сваком кораку његовог пута ка остварењу сна да постане социјални радник.
– Поред породице, не смијем да заборавим ни своје професоре из Центра за дјецу и омладину са сметњама у развоју „Будућност“ из Дервенте, али и социјалну радницу из школе, која ме мотивисала да пожелим да се бавим овом професијом – казао је Којић, који истиче да ће током студија у Бањалуци живјети у студентском дому.
– Можда ће ми то бити мало изазовно, јер сам стално до сада био уз своју породицу, али Боже мој, у животу се стално дешавају промјене, тако да мора некада и то да се деси – навео је Којић.
Његова мајка Драгана Којић не крије понос што је њен син остварио заиста изузетне резултате на примјеном испиту, те наводи да је прије пријемног испита стрепио.
– Мислио је да ће тестови бити иштампани на Брајевом писму, али умјесто тога је имао асистента на пријемном. Без обзира на то, када је кренуо да одговара на питања, убрзо је схватио да му добро иде и тест је завршио за неких 20 минута – казала је Којићева, наводећи да је Милош рођен пријевремено, те да је у инкубатору провео два мјесеца, а због недостатка кисеоника оштећен му је вид.
Без обзира на то, Милош има велике снове, завршио је средњу школу за физиотерапеута, али се одувијек хтио бавити хуманим радом.
– Премишљао се између тога да ли да упише право или социјални рад, али он је и иначе велики хуманиста и борац за правду. Жеља му је да дјеца с потешкоћама у развоју буду равноправна са осталом дјецом. Такав је по природи. Сања о савршеном свијету, гдје смо сви једнаки – навела је Којићева, додајући да још нису у потпуности упознати с тим како ће изгледати студиј за њеног сина.
– Његов разредни старјешина из средње школе је ишао на факултет и све му је обезбиједио за пријемни испит. Асистент на факултету је рекао да ће ангажовати вјероватно још два младића да му помогну, макар на почетку, јер Милош планира да станује у студентском дому – навела је Којићева, истичући да ће вјероватно Милош сву потребну литературу добијати електронским путем.
Борислав Вукојевић, виши асистент на Факултету политичких наука у Бањалуци, који је Милошу асистирао приликом пријемног испита, казао је да Милош није први студент са оштећењем вида на овом факултету.
– Професори и асистенти који буду њему предавали добиће упутство, према којем би своја предавања требало да снимају у аудио-формату и то да му касније прослиједе. Такође све Wорд, ПДФ документе и ПоwерПоинт презентације достављаће њему, јер он има софтвер који му омогућава аутоматско читање текстуалног формата – појаснио је Вукојевић, додајући да Милошу нису правили уступке у смислу да му буде једноставније.
– Био сам му асистент да му читам питања и заокружујем одговоре које он даје, али не желимо да некога дискриминишемо у смислу да му гледамо кроз прсте. Он ће имати исте услове као и сви други студенти – казао је Вукојевић.