Половина ученика до 13 године већ је пробала алкохол, а чак 70 одсто њих лако долазе до пива и вина, а више од 50 одсто и до жестоких алкохолних пића, док неки ђаци и на часове долазе пијани, показало је истраживање који је провео Институт за јавно здравство РС, а који пале аларм за узбуну.
Да разлога забринутост итекако има истиче специјалиста психијатрије и руководилац у Центру за заштиту менталног здравља дервентског Дома здравља др Игор Ђујић истичући да је алкохолизам узео маха и међу најмлађим, због чега је потребна адекватнија реакција читаве друштвене заједнице.
– Током тестирања које је провео Институт за јавно здравство, 90 одсто ученика признало је да су пили алкохол барем једном у животу, док је 74,7 одсто испитаних пило у години истраживања. Такође, бројке су показале да је интензивно конзумирање алкохола више присутно код ученика са нижим успјехом у школи, али и више код дјечака, него код дјевојчица. Највећи проценат ученика, око 50 одсто, је пробало алкохол са 13 и мање година – казао је др Ђујић додавши да се управо због тога већ годинама у школама у Српској проводи програм Министарства просвјете и културе и Републичког педагошког завода у сарадњи са здравственим установама под називом „Брига о дјеци – заједничка одговорност и обавеза“.
– Програм „Брига о дјеци“ проводимо већ неколико година и поносни смо на тај едукативни сегмент, јер смо кроз тај програм охрабрили дјецу да нам се јаве и ријетко када је било негативних реакција. Док смо проводили ове радионице, у разговору са дјецом дошли смо до сазнања да они све раније долазе у контакт са алкохолом и све раније им је доступан. Просвјетни радници су нам рекли да је било случајева да неки ученици дођу пијани на час, што је веома забрињавајуће – објаснио је др Ђујић.
Иако је пандемија корона вируса донијела промјене у свакодневицу свих генерација становника, у Центру за заштиту менталног здравља нису примијетили погоршање ситуације када се ради о алкохолизму.
– Људи који имају проблема са алкохолом се, углавном, за помоћ јављају када упадну у неки проблем, било породични, пословни, здравствени или чак законски, тако да су у мањини они који сами схвате да имају проблем и јаве се за помоћ. Сама дијагноза алкохолизма не може бити само медицински поступак. Ту мора бити укључена и породица, те шира друштвена заједница – објаснио је др Ђујић додавши да у овом Центру највише посла имају са људима старије животне доби.
– Најчешће су то људи који имају дугогодишњи проблем са алкохолом и који су на својој кожи осјетили проблеме изазване овом болешћу, али је, свакако, више него јасан утисак да је ријеч о много мањем броју људи евидентираних који болују од алкохолизма, него што је то стварно стање – рекао је др Ђујић.
Лијечење
Др Игор Ђујић истакао је да око 70 милиона људи у свијету има алкохолом изазване поремећаје, а 78 одсто њих није лијечено, док је успјех у борби са овом врсто зависности, оних који потраже стручну помоћ, веома низак, првенствено због мањка мотивације.
– Више од 80 одсто зависника бар једном се врати старом пороку – казао је др Ђујић.