Четири године стицања нових знања, пријатељстава, али и вриједног рада, неизбрисив су дио средњошколског образовања, које је искристалисало стазу за будућност којом се надам да ћу ускоро кренути.
Казала је то ученица генерације међу четворогодишњим занимањима у Средњошколском центру „Михајло Пупин“ Сузана Тешендић која се припрема за пријемни испит на Факултету техничких наука у Новом Саду на смјеру Графичко инжењерство и дизајн.
Знање које је стекла у гимназији, како каже, настојаће да искористи на најбољи могући начин у даљем школовању.
– Гимназију општег смјера сам, прије свега, уписала зато што пружа добру подлогу за даље образовање и у суштини шири знање из разних области. Када сам уписивала средњу школу, нисам још била сигурна чиме тачно желим да се бавим у будућности, али сам била сигурна да желим да наставим школовање, тако да је мој избор „пао“ на гимназију која је донијела доста изазова, захтијевала труд и залагање, али ни због чега не жалим – казала је Тешендићева која истиче подршку и залагање професора СШЦ „Михајло Пупин“ да ученицима што боље пренесу знање.
Посебно изазован период, истиче, било је одвијање наставе на даљину.
– То је био изузетно изазован, захтјеван и исцрпљујући период, јер смо већину градива морали да прелазимо сами. То је имало, наравно, и своју добру страну, јер смо могли да увидимо своје могућности – рекла је Тешендићева додајући да без обзира на ту, али и све остале препреке, период средње школе сачуваће као најљепшу успомену.
Пут до титуле ученице генерације, Тешендићева је, осим у редовној настави, крчила и на такмичењима и то из математике и физике, постижући запажене резултате.
– У трећем разреду освојила сам четврто мјесто на регионалном такмичењу из физике, а у четвртом разреду друго мјесто на истој смотри, док сам на такмичењу из математике била четврта у добојској регији – објаснила је Тешендићева.
Хобији
Ова ученица добру организацију истиче као пресудан фактор у постизању врхунских резултата током наставе, али и посвећености хобијима. Наиме, Сузана Тешендић је већ деценију члан Српског културно – умјетничког друштва „Дервента“, а пет година је дио Српског књижевног клуба „Вихор“.
– Поред фолклора, слободно вријеме сам посвећивала писању поезије, што је поред фолклора, нешто у чему заиста уживам. Љубав према поезији развила се још у основној школи, а све је почело од дјечијих пјесмица, и ево постала сам члан „Вихора“. Волим да се изражавам на тај начин, а инспирацију црпим из свакодневице – рекла је ова матуранткиња, а њени радови свјетло дана угледали су у заједничким зборницима објављеним поводом Илинданских пјесничких сусрета.