Дводневна манифестација „Дани Боре Станковића“, које је Народна библиотека „Бранко Радичевић“ организовала у помен на његов боравак у Дервенти у интернацији 1916. године, настављена је вечерас предавањем о животу и стваралаштву једног од најважнијих писаца у домаћој књижевности, те драмским приказом његовог боравка у нашем граду.
Двије приповјетке које је Станковић написао током свог боравка у Дервенти „Луди Риста“ и „Моја жеља“ биле су вјетар у леђа за детаљнија истраживања о томе како је чувени писац проводио вријеме у граду на Укрини.
Вршилац дужности директора библиотеке Весна Шаин појаснила је да су податке добили из архива и музеја у Сарајеву и Београду, те да су ти подаци били веома интересантни и културним институцијама у Врању које нису имале много детаља о његовом заробљеништву.
– Ми смо се много више бавили његовим животом те 1916. године, него само Врање. Жеља нам је била да кроз овај својеврсни омаж Станковићевом стваралаштву широј јавности, али и Дервенћанима, предочимо чињеницу да је један тако велики књижевник боравио и стварао у Дервенти – казала је Шаинова, док професор Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља кроз предавање дочарао своје виђење пишчевог књижевног израза.
– Он је написао, по мени, најбољи књижевни класик свих времена, „Нечисту крв“. У многим градовима гдје има народа из нашег говорног подручја, на овај или онај начин се обиљежава 150 година од рођења Боре Станковића. Али, Дервента има пуно право да на овај начин слави Станковића. Приповјетке „Луди Риста“ и „Моја жеља“ немају велику умјетничку вриједност и тежину, ипак је то било специфично вријеме окупације када је он зарађивао за живот пишући чланке за окупаторе који су били неутрални, али који су му створили много проблема послије окупације – објаснио је Певуља наводећи да је Дервента на неки начин била прекретница у животу писца.
– Он се одавде спасио, вратио у Београд својој породици. А због те чињенице и чињенице да је овдје био изузетно поштован о чему је причао медијима по повратку из интернације и чак је и сам оставио и забиљешку о томе, заслужује да га Дервента слави управо на овакав начин – рекао је Певуља.
Вече су употпунили чланови „Театра Дервента“ приказујући како је изгледао Станковићев боравак у Дервенти, његово дружење са дервентским угледним људима, најчешће у тадашњем хотелу „Рајчевић“.
