Инвестициони циклус који је актуелан у Дервенти вриједан је око 13 милиона марака, а практично сви пројекти, осим реконструкције објекта основне школе, су финансирани властитим средствима, и то је, према мом суду, велика вриједност наше политике. Успијевамо да улажемо значајна средства у инфраструктуру и истовремено одржимо финансијску стабилност и континуитет у исплатама свих обавеза које буџет има.
Казао је то у интрвјуу Дервентском листу градоначелник Милорад Симић резимирајући период између два Дана града и објелоданивши суграђанима планове који би тек требало да се реализују.
Велика Госпојина је један од назначајнијих празника за становнике Дервенте, а прослављање великих празника увијек је прилика за подсјећање на оно што је урађено, као и презентацију планова и идеја за наредни период, а најбољи саговорник тим поводом је, традиционално, градоначелник.
-Дервента заслужује да се шири, да расте и да својим становницима пружи више и боље – рекао је Симић.
Велика Госпојина увијек је прилика да резимирамо протеклих 12 мјесеци. Шта се то у Дервенти промијенило од прошлог Дана града?
-Ако посматрамо период од прошле до ове Велике Госпојине, можемо да говоримо о инвестиционом циклусу од чак 13 милиона марака. Неки од тих пројеката су завршени, као што је осињски водовод, Ватрогасни дом, Улица краља Петра Првог, Рукометно игралиште, а неки су у фази реализације попут реконструкције објекта Основне школе „Никола Тесла“ и проширења капацитета вртића „Трол“. Наравно, то су само неки од пројеката који су Дервенту учинили или ће учинити љепшом и атрактивнијом. Томе свакако треба додати и 77 путних праваца у селима, 29 градских улица и осам тротоара, који су изграђени или је њихова изградња у току. За изградњу канализације у Новом Насељу и Омерагићима опредијелили смо 734.000 марака, а за јавну расвјету 240.000 КМи тако даље.
Ви волите да нагласите да је велики дио пројеката финансиран властитим средствима?
-Практично сви поменути пројекти, осим реконструкције објекта основне школе, су финансирани властитим средствима, и то је, према мом суду, велика вриједност наше политике. Успијевамо да улажемо значајна средства у инфраструктуру и истовремено одржимо финансијску стабилност и континуитет у исплатама свих обавеза које буџет има. Не пропуштам прилику да нагласим да је Дервента међу најмање задуженим локалним заједницама, да смо имали три ревизије и да су сва три извјештаја били позитивни, по чему смо изузетак у БиХ.
Осињски водовод је пројекат око којег су се „ломила копља“, било је свакаквих, па и ружних детаља, невјерице и неповјерења, али је пројекат доводен до краја.
-Било је и отворених опструкција, убјеђивања људи да од тога нема ништа, да је то крађа новца и тако даље. Е, сада они који су то радили и тако говорили, нису само радили против мене, мојих сарадника и ове политичке структуре која је тај пројекат реализовала. Они су директно, најдиректније, били против људи, домаћина којима је вода пријеко потребна, лажући их да од воде неће бити ништа. Озбиљност домаћина, али и наша упорност и чврста воља да тај посао урадимо, су били снажнији аргументи и данас је 1.036 домаћинстава прикључено на систем од 170 километара мреже, у који је уложено нешто више од четири милиона марака. Томе треба додати и водоводе у Горњем и Доњем Вишњику, као и у Кострешу и Барици. Недавно смо потписали и уговор у вриједности од 733.799 КМ за изградњу канализационе мреже у Улици Стевана Синђелића и дијелу Новог насеља, а ријеч је о око 150 прикључака. Можете ли замислити колики је значај тог пројекта за тих 150 домаћинстава, али и многе друге јер неће се ширити непријатан мирис и неће постојати опасности од заразе и тако даље.
Ипак, водоводи и канализације, ма колико били важни за грађане, за објективе нису атрактивни. Има детаља који су голим оком видљиви и који су промијенили изглед Дервенте.
– Наравно, да има. Већ сам поменуо Улицу краља Петра Првог која је сада у потпуности реконструисана, 77 путних праваца које људи користе, дакле ро нису фикције или обећања, тротоари, расвјета и тако даље.
Иако су празници прилика за предах, послије њих увијек слиједи завршавање започетих послова. Који су то пројекти који ће у наредном периоду бити окончани?
– У Дервенти се увијек ради. Послије велике борбе и великих опструкција, велико је задовољство да је у току реконструкција објекта ОШ „Никола Тесла“. Тај објекат је једно од обиљежја Дервенте и ја вјерујем да ће ђаци већ сљедеће школске године бити у својим учионицама. Овдје је ријеч о послу вреднијем од пет милиона марака и то је нешто око чега смо требали да се окупимо сви, без обзира на политичке разлике. Нажалост, као и у случају осињског водовода, није било тако. Новац за овај озбиљан и велики посао, након што смо ми провели сва неопходна истраживања и пројектовања, обезбедила је Влада Републике Српске.
Увелико се ради и на проширивању капацитета дјечијег вртића?
– То је један од пројеката на који сам врло поносан и који ће имати директан утицај на многе породице. Ако не елиминишемо у потпуности, значајно ћемо скратити листе чекања за пријем дјеце у ову установу.
Засигурно има и планова које бисте жељели да објелоданите суграђанима?
-Наравно да има планова, а основни разлог су жеље и потребе наших становника. Дервента заслужује да се шири, да расте, да својим становницима пружи више и боље. Међутим, одговор на ваше питање даће неко други, неко кога народ за нешто више од мјесец дана препозна и повјери му управљање локалном управом.
Слиједи нова година и нови буџет и вјерујем да ће у њему бити дио средстава предвиђен за капиталне инвестиције, односно изградњу нових објеката и довршетак започетих пројеката. Имамо лоше примјере из нашег блиског окружења гдје су извођачи радова доведени у незавидну ситуацију, јер им се не плаћају уговорени и изведени радови. Вјерујем да смо ми у Дервенти паметнији и да ће бити задржан континуитет развоја.
Овогодишње празновање Велике Госпојине за Вас је, ипак, посебно. Наиме, ово је и 20. година од почетка Вашег руковођења градом. Како видите Дервенту данас у односу на 2004. годину?
-Ви јако добро знате колико је дијете од двадесет година и шта се све деси да дође до зрелости или пунољетсва! То су двије деценије слушања туђих, првенствено, потреба, али и жеља, захтјева, молби и тако даље. У односу на Дервенту када сам ја са својим сарадницима преузео власт, ова локална заједница данас изгледа потпуно другачије. Имали смо много порушених објеката, и приватних и друштвених, много уништених и опустошених привредних капацитета, много људи који нису имали наду, много породица које нису знале од чега и како преживљавају и тако даље. Данас су многе ствари другачије. Овдје људи раде и живе од свог рада, град, али и наша села су непрепознатљива. Набрајати све оно по чему је Дервента, у физичком смислу, другачија, одузело би много времена и простора, а можда не би ни било могуће сјетити се свега.
Доживјели смо промјену и у административном смислу, јер смо добили статус града и то по параметру запослености и рада, а прешли смо и пут од нерзвијене до развијене локалне заједнице, и тај пут је био дуг. Дервента је примјер за многе данас, али није било лако добити тај епитет.
Кажете да је Дервента примјер локалне заједнице која је у протеклих 20 година прешла пут од неразијене општине до развијеног перспективног града. С обзиром да се то догодило под Вашим вођством, који је био рецепт за то?
-Свашта по мало, а данас би рекли да је то мултидисциплинарни приступ. Много рада, много одрицања, много добрих планова, необично важна је сарадња и комплементарност са Владом и осталим институцијама Републике Српске, али и мало шарма, дервентског шарма.
Али, можда је најважније да будете нормални, да радите домаћински и за добро, што бих ја казао, ове куће. Та кућа је била мој град, локална заједница и другачије се није могло. Управо зато данас имамо 34 компаније са страним капиталом и више од 900 привредних субјекта различите форме, укључујући и комерцијална пољопривредна газдинства. Наше кредитно задужење је 2,8 одсто, од дозвољених 18 процената. Није било године а да није било дијела буџета предвиђеног за капитално инвестирање, увијек се морало наћи идеја и новца за развој.
Гледајући са ове временске дистанце, да ли Дервента данас изгледа и живи онако како сте је замишљали на почетку Вашег првог мандата?
-Треба имати на уму да су се околности значајно промијениле, да би циљеви и жеље од прије 20 година данас вјероватно били другачији. У привредном смислу, јер ја сам дошао из привреде, желио сам развијену Дервенту, са доста радних мјеста, са доста предузетника и предузећа и у том смислу сам задовољан. Желио сам инфраструктурно развијенији град и наша села и у том смислу сам у доброј мјери задовољан. Посебна жеља ми је била релаксација међунационалних односа и у том смислу сам заиста задовољан, јер сматрам да је, послије ратних страхота и појединачних људских патњи кроз које је прошла, Дервента израсла у толерантну средину, отворену за све људе који желе мирно и нормално да живе. Наравно, неки општи трендови који су захватили регион Балкана нису ни нас заобишли, али то је нешто на шта ми локални политичари тешко можемо да утичемо.
Празник
Шта бисте поручили суграђанима поводом Дана града и крсне славе Саборног храма?
-Велика Госпојина и наш дервенски Вашар су нешто по чему је Дервента, ево скоро два вијека, препознавала и препознаваће се док је свијета и вијека. То ће увијек бити прилика да се окупимо, да се дружимо, али и да видимо шта смо то урадили и шта планирамо. Посебни су ово дани за Дервенћане, дани када се живи пуним плућимма и када се у Дервенти сјате људи из свих крајева. Морамо да чувамо и његујемо Велику Госпојину и традицију Вашара дугу 173. године.
Нека је свима, а посебно вјерницима Српске православне цркве, као и свим људима који се радују слављу, срећан празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина.
Избори
На прагу смо локалних избора и доласка нове руководеће гарнитуре. Која би била Ваша порука за њих?
-Знате, међу нама вјероватно има и оних који би ове послове радили далеко боље, али се нису кандидовали, нису се понудили бирачима. Убијеђен сам да ће међу нама бити довољно мудрости, да не кажем памети, да изаберемо најбоље од оних који су се кандидовали. Желим да нагласим да је у политици изузетно важан континуитет, а то смо најбоље видјели на примјерима из нашег непосредног окружења, гдје је тај континуитет прекинут, па су се као посљедица јавили бројни проблеми.