Дервентски вашар, једна од најстаријих манифестација на овим просторима, са традицијом дугом 169 година, увршћен је на Листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске.
Министарство просвјете и културе Српске дало је протеклих дана позитиван одговор на приједлог Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ да Листа нематеријалног културног насљеђа РС буде проширена традиционалном дервентском манифестацијом. Приједлог је припреман у сарадњи са стручним консултантима из Музеја РС.
– Током прошле године одржали смо неколико састанака са кустосима и савјетницима Музеја РС о овој теми, а иницијативу смо преузели јер сматрамо да мало који град обилује културном баштином као Дервента, а нарочито елементом који има тако дугу традицију. Дервентски вашар има све аргументе да буде на Листи нематеријалног културног насљеђа, те смо уз помоћ представника Музеја РС и послије прикупљања потребне документације, предложили дервентски, односно Великогоспојински вашар за листу. Почетком ове године добили смо потврдан одговор од Министарства просвјете и културе – објаснила је директорица Народне библиотеке „Бранко Радичевић“ Мирјана Плиснић истакавши задовољство што је управо из ове установе потекла иницијатива за очување једног елемента дервентске традиције.
Плиснићева је додала и да су планирана даља етнолошка истраживања дервентске општине ради утврђивања и заштите других значајних сегмената дервентске традиције.
– Планиран је ангажман стручних лица, попут етномузиколошка која ће провести етнолошка истраживања о традиционалном инструменту нашег краја, шаргији. Постоји много сегмената по којима је Дервента јединствена, а које би требало сачувати и заштитити, а с обзиром на то, ми ћемо да наставимо да радимо у овом правцу. Надамо се да ћемо ове године, у складу са условима, урадити велики дио посла и заштитити што више етнолошких вриједности Дервенте, јер она као град то заслужује – рекла је Плиснићева.
Осим дервентског вашара, Листа нематеријалне културне баштине РС проширена је са још два приједлога, и то бањалучком кером, односно чипком, на приједлог Муслиманског добротворног друштва „Мерхамет“, те сиром из мијеха, чији је предлагач Музеј Херцеговине у Требињу.
Историјат
Када су Турци освојили Босну, порушили су старе богомоље и цркве и скоро три вијека нису дозвољавали да се граде нове. Године 1851. султан Абдул Хамид II потписао је ферман којим се дозвољава православним Србима да у Дервенти саграде своју црвку. Православни вјерници су 28. августа, на Велику Госпојину, масовно присуствовали освештању цркве и припремили народно славље. Од овог догађаја, под окриљем цркве, настао је Великогоспојински, односно дервентски вашар, који је, уз прекиде, заживио традицију дугу 169 година.