Свакодневно дочекујући и испраћајући аутобусе на дервентској аутобуској станици, и тако пуну деценију и по, Дервенћанка Весна Марковић маштала је да се и сама нађе за воланом аутобуса, а уписавши у возачку дозволу и завршену обуку за Д категорију, испунила је свој сан.
Ова Дервенћанка по струци је техничар друмског саобраћаја и запослена је на мјесту отправника, али њена жеља је већ дуго да и сама управља аутобусом. Прије неколико мјесеци одлучила је да је и испуни.
– Жељу да у својој возачкој дозволи имам и Д категорију, имала сам још од раније, а сваким даном се повећавала откад сам се запослила на пословима отправника у предузећу СТП „Дервента“ и то прије 15 година. Чекала сам тренутак када ћу на тај начин да се усавршим и сада, када су моја дјеца остварени људи, схватила сам да је право вријеме да себи удовољим – објаснила је Марковићева додавши да се вожња аутобуса не разликује много од вожње аутомобила.
– Откад сам почела да управљам аутобусом, осјећам и знам да могу да изнесем сигурну вожњу, сигурна сам у себе и зато сам се борила да све положим из првог покушаја. Наравно, вјетар у леђа ми је била подршка породице и надређених, што је свакако велики фактор – рекла је Марковићева.
Како је истакла, спремности и воље да надограђује своје знање, не мањка.
– Себе и у будућности видим у овом предузећу и знам да ћу, као и током цијелог живота, озбиљно и одговорно радити будући посао и то кроз сигурну и безбједну вожњу наших радника и дјечице – рекла је Марковићева додавши да је свјесна да вожња аутобуса носи и велику одговорност и изазове.
– Возач аутобуса сносити одговорност не само за свој живот, него и за животе путника, те осталих учесника у саобраћају, а то је изазов којег се не плашим – рекла је Марковићева која за сада не жели да ради у иностранству.
– Свакако, било је размишљања да одем и у иностранство, опобам се и у томе, али првенствено не желим да жртвујем вријеме са својом породицом. Волим свој град и свој посао, а када нешто волите, онда у то улажете, дајете, пружате и остављате свој траг. Такође, својим примјером желим да подстакнем и друге дјевојке, жене и да их мотивишем да се, без обзира на генерално мишљење, баве пословима којима желе – рекла је Марковићева истакавши да у саобраћају види себе, своју будућност и да ће стремити ка томе да у овој струци и даље напредује.
Поезија
Поред велике љубави према вожњи, Марковићева има још једну, а то је наклоност према стиховима.
– Пишем поезију откад знам за себе, а та црта моје личности дошла је до изражаја још у основној школи. Од самих почетака инспирацију су ми давали стварни догађаји, било да се десило мени или неком блиском или чак непознатом – рекла је Марковићева додавши да пише кад год успије да „ухвати“ мисли у инспирацији, те да су њена дјела заступљена у неколико зборника.
– Пишем кад год имам слободног времена, чак ми се мисли често роје и на послу, тако да записујем када ухватим вријеме, али настајање пјесама траје и по неколико дана. Моја дјела свјетло дана угледала су у зборницима и конкурсима на којима сам освајала награде – рекла је Марковићева додавши да ће засигурно наставити да пише.