БиХ је на дну листе у Европи по коришћењу дигиталних вјештина, а најновија истраживања показују да мушкарци више користе интернет за игрице или продају ствари него припаднице љепшег пола које, за разлику од њих, сате проводе „гуглајући“ информације о здрављу или љепоти.
Истраживање Агенције за статистику БиХ о удјелу корисника интернета према полу у 2020. години открило је да 69,3 одсто испитаних жена, старости од 16 до 74 године, користи интернет, те 77,8 одсто мушкараца.
Када је ријеч о коришћењу интернета у приватне сврхе, у публикацији “Жене и мушкарци у БиХ” наводи се да оба пола подједнако користе друштвене мреже, док је та разлика највидљивија када је ријеч о продаји ствари или услуга путем “Ибеј” и сличних платформи које користи 61,2 одсто испитаних мушкараца и тек 38,8 одсто жена.
– Интернет банкарство користи 57,6 одсто мушкараца и тек 42,4 одсто жена. Разлика од 13 одсто у корист јачег пола видљива је и кад је ријеч о игрању игрица – наводи се у публикацији.
С друге стране, жене на интернету чешће од мушкараца претражују информације о здрављу, те слушају музику или дијеле фотографије и снимке.
У публикацији се наводи да је у БиХ у 2020. години 20 одсто жена и 29 одсто мушкараца имало основне или више дигиталне вјештине, док је просјек 27 земаља ЕУ износио 54 одсто за жене и 58 одсто за мушкарце.
Социолог Ведран Француз каже за “Глас Српске” да истраживање које показује да жене проводе више времена гуглајући о здрављу и љепоти може поткријепити оно што свакодневно уочавамо, а то је да припаднице љепшег пола заиста обраћају пажњу на стил облачења и много више улажу у себе.
– У разговору са запосленима у салонима љепоте, сви истичу да су жене чешћи корисници њихових услуга, што нам потврђују и подаци истраживања – рекао је Француз.
С друге стране, причу о мушкарцима и игрицама, каже Француз, аргументују и кладионице у којима су припадници јачег пола много чешћи гости од жена, а и много су већи зависници од коцке.
– Више гледају утакмице и самим тим више играју игрице. Када говоримо о интернет банкарству, можемо констатовати да су мушкарци по природи доста нестрпљиви и не воле много да чекају, нервознији су за разлику од жена, које су доста смиреније. Стајање у редовима их излуђује, па су склони да по краћем поступку, брже и ефектније реализују обавезе – рекао је Француз.
Социолог Иван Шијаковић рекао је за “Глас Српске” да је сада главни адут бити информатички писмен те да, ако више од 50 одсто становништва није информатички писмено, то значи да спадамо у категорију неписмених.
– Као што је некада била писаћа машина, сада је то информатичка писменост, компјутери, дигитална технологија, познавање и учествовање у њој. Данас се без информатичке и дигиталне писмености не може нигдје. Према тим критеријумима доћи ће до нове подјеле, као што је некад било по класама – рекао је Шијаковић.
Професорица на Факултету политичких наука у Бањалуци Драгана Трнинић каже да је БиХ по статистикама негдје при дну што се тиче саме медијске писмености, а поготово када су у питању дигиталне вјештине, што се посебно односи на старију популацију.
– Тинејџери и млади знају користити дигиталне медије, знају приступати таквом садржају, дијелити га и креирати, али немају развијену ону другу димензију која је јако важна и која је неодвојива од техничке, а то је критички приступ дигиталном садржају и свијест о етичком коришћењу такве врсте садржаја – рекла је Трнинићева.
Додала је да је то тако јер у свим ранијим реформским процесима образовног система није вођено рачуна о том аспекту.
– Развијене земље, поготово скандинавске, су прије 50 година увеле предмет медијска писменост, у оквиру којег је и те како заступљен сегмент дигиталних вјештина и логично је да су они много изнад нас када је то у питању – рекла је Трнинићева.
Образовање
У публикацији “Жене и мушкарци у БиХ” наводи се да је више жена у односу на мушкарце уписало и завршило факултете, док су мушкарци ти који предњаче у завршавању докторских студија.
Психолог Александар Милић каже да се у току основних и мастер студија показало да су студенткиње далеко активније, вредније и одговорније у односу на мушкарце.
– Послије тог првог циклуса наступају далеко сложеније обавезе за жене. Ако су предане послу, онда се мање одлучују на докторске студије, јер оне захтијевају велики ангажман, а то иде на оскудност у породичној функцији која им је примарна – рекао је Милић.