Брачни пар из Дријена, Митра и Мирко Васић на прагу су десете деценије живота, иза себе имају 70 година складног заједничког живота, двије кћерке, четворо унучади и седморо праунучади.
Упознали су се на њиви, чувајући говеда за тадашњу земљорадничку задругу, али бака Митра (88) каже да се ни једног тренутка није покајала што је за свог животног сапутника изабрала баш Мирка (89).
Митра је испричала да је без оца остала у Другом свјетском рат, одрастајући у неимаштини, док Мирко додаје да је и његово дјетињство са 12 браће и сестара било више него тешко. Више су били гладни, него сити, а ни једно од дјеце није ишло у школу.
Бака Митра, која је читав живот домаћица, тврди да је њој било много теже него супругу, а данак тешком послу данас плаћа боловима у ногама.
– У то вријеме, када су смо се ми вјенчали, па када смо се одијелили од Мирковог оца, то је било заиста тешко вријеме. Замислите, треба нахранити и напојити стоку, волове, краве, коње и свиње, а немаш ни воду, ни струју -преврћући прошлост по сјећању прича бака Митра, те додаје да је сваки дан ишла по неколико километара са воловима и платоном по воду за домаћинство.
– Ни струје није било у то вријеме. Тежак се посао радио и сама се чудим како смо оволико поживјели – додаје ова времешна бака.
Дјед Мирко тесарски занат је научио од стрица и знао је да направи све, од столице, клупе, креденца, до грађе за кућу. Управо је захваљујући занату обишао цијели Балкан, а радио је и на хидроелектрани, термоелектрани али и на неколико мостова, па некада због посла није кући долазио и по годину.
– Кренуо сам од свог дворишта. Прво сам направио свој амбар, па шталу, па кућу и онда сам почео од тог да зарађујем и захваљујући занату успио сам да школујем кћерку, да оне не морају да живе животом моје Митре и мене – прича дјед Мирко посебно истичући да се поноси својом дјецом и како му никада нису правиле проблеме и увијек су биле међу најбољим ђацима.
Дјед Мирко још напомиње и да се поноси чињеницом да се никад ни са ким није посвађао, ни са браћом, ни сестрама, ни са радним колегама, ни комшијама, те да је у животу платио само једну казну.
– Резао сам моторном тестером нека стабла и једна грана је пала на струјне жице и настао је белај. Нестало је струје, а ја сам добио казну од 40 марака – сјећа се дјед Мирко.
Брачни пар Васић истиче да су задовољни животом, додајући да се не могу и начудити данашњој омладини која су, како кажу, вазда незадовољни.
– Како је прије народ живио, сада је све и превише добро. Сада у изобиљу има и воде и струје. Сви имају телефон, телевизор, аутомобил, путовања, школовање је сваком на дохват руке. Али опет, свакоме је неко крив за нешто – објашњава бака Митра.
Њих двоје старе дане проводе дочекујући унучад и праунучад и како кажу, сви воле да дођу у село и да слушају њихове приче из младих дана.
– Дјед је ишао на двије прославе пунољетства, али ја нисам могла, не могу ноге то да поднесу – казала је још бака Митра.
Пензионерски дани
Баки Митри дане пролазе у кухињи, док се дјед Мирко врло често одважи на шетњу до продавнице, шишање воћки или припремање земљишта са сјетву поврћа.